Lakoverna sirotinja Nigerije

„Konačno je došao kraj nezaposlenosti, poslovnoj stagnaciji i frustraciji u vašem životu.“ Tako zvuči gospel blagostanja Dejvida Ojedepoa. Kao hipnoza. Gomila od 50.000 ljudi upija svaku reč. A 50.000 je kapacitet crkve „Živa vera“ nadomak Lagosa, treće najveće Pentekostne crkve u Nigeriji.

Mnogi koji nisu uspeli da zauzmu mesto slušaju Ojedepoa i izvan ove masovno posećene crkve. Odano podižu ruke prema nebu, u nadi da će se njihove molitve čuti. Ojedepo je samo jedan od mnogih propovednika u Nigeriji koji obećavaju čuda.

Propovednik, koji sebe naziva „biskupom“, zna šta najviše treba ljudima u Nigeriji – stabilnost i poslovi. Njegov imetak je procenjen na 150 miliona dolara. Mnogi njegovi sledbenici žele da budu kao on. Oni žude za prosperitetom u zemlji koja je svetski rekorder po broju stanovnika u uslovima ekstremnog siromaštva.

Crkvena služba kao masovni događaj

Već nestabilna Nigerija – usled skoro decenijskih nasilnih pohoda islamističke terorističke organizacije Boko Haram – prolazi kroz recesiju tokom poslednjih godina. Vlada obećava promene, ali država je izmučena lošim upravljanjem i korupcijom masovnih razmera.

U ovom periodu započeo je rast Pentekostnih crkava. Ima ih najmanje 500 u Nigeriji, dok neke od njih imaju svoje ogranke širom sveta. Nigerijci su se okrenuli veri kada je njihovo poverenje u vladu nestalo.

Zemlja je već jedna od najreligioznijih na svetu – oko polovine stanovništva su muslimani. Procenjuje se da u zemlji ima 80 miliona hrišćana, a da polovina njih sledi Pentekostne crkve.

Prisustvujem trećoj misi crkve „Žive vere“, ali mi je trebalo dosta vremena da nađem ulaz. Crkva se nalazi na velikom kampusu sa parkingom, privatnim univerzitetom i školom. Prijateljski nastrojene grupe na ulazu uvode me unutra zajedno sa hiljadama drugih sledbenika.

Na medije se gleda sa podozrenjem. Kao i u našu kameru. Obezbeđenje prati svaki naš korak. Ipak, uspeli smo da prisustvujemo savršeno koreografisanom masovnom događaju. Ljudi u crkvi su na početku delovali rezervisano, ali zatim je gospel muzika postala intenzivnija i doprla do svakog ćoška zgrade i kampusa putem.

Ljudi su poustajali sa stolica kada se propovednik konačno pojavio. Ojepedoa slave kao zvezdu. U ovom momentu apsolutne predanosti i ekstaze kroz gomilu prolazi žuta korpa za priloge.

Prilozi se prihvataju i van crkve, takođe. A velike korpe brzo se pune. Ljudi veruju da što više daš tokom i nakon crkvene službe, tvoje bogatstvo će biti veće.

Nakon crkve postoji mnogo načina da se potroši još novca. Kako vam zvuči pet dolara za flašu maslinovog ulja? U zemlji sa minimalnom platom od 50 dolara mesečno, to je malo bogatstvo. Prodavac mi objašnjava da je to veoma posebno ulje zato što je blagosloveno. „Kada verujete i koristite ulje, ono leči bolesti. Leči sve i ljudi su se izlečili od HIV-a koristeći samo ovo ulje“, kaže on.

Vera – komercijalno poslovanje

Kritičari ne odobravaju ovakvu poslovnu praksu. Svaka Pentekostna crkva obećava ekonomsko spasenje, obećava rešenja. Profesor religijskih studija na Univerzitetu u Lagosu Fransis Falako kaže da to dolazi sa cenom. „Eksploatiše se vera naroda.“

„Većina ovih propovednika nije tu da služi, tu su da se obogate. Ukoliko počnete da preispitujete neke od njihovih praksi, oni citiraju Bibliju kako bi se odbranili i kažu da Isus nije bio siromašan“, kaže Falako.

Crkve ne plaćaju porez. Sa porastom ekstremnog siromaštva neki političari to žele da promene. To masovno nije dobro prihvaćeno među onima koji veruju da su pozitivne promene moguće jedino putem vere – a ne njihove vlade.

Crkva „Žive vere“ planira da se proširi i izgradi novu crkvu u Nigeriji koja će imati rotirajući oltar i kapacitet da primi 100.000 ljudi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android