Lov na Tuska je otvoren

Jaroslav Kačinjski, predsednik nacionalno-konzervativne vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS), odavno je zapretio: ako Donald Tusk ponovno bude izabran za predsednika Saveta EU, Unija bi mogla da se suoči s ozbiljnim problemima. Te pretnje, međutim, nisu urodile plodom: Tusk, koji je od 2007. do 2014. Obavljao funkciju poljskog premijera, ponovo je izabran za predsednika Saveta Evropske unije i to samo s jednim glasom protiv. Protiv je glasala – Poljska.

Sada iz Varšave stiže odgovor. Ministar spoljnih poslova Vitold Vaščikovski tvrdi da je ponovni izbor Tuska nelegalan, jer kandidatu Poljske Jaceku Sarjušu-Volskom uopšte nije bilo dozvoljeno da se kandiduje. Poljski šef diplomatije čak govori i o „lažiranju izbora“. U međuvremenu, ostali članovi poljske vlade, distancirali su se od tih izjava svog kolege. Međutim, po Tuska bi mnogo opasnije mogle da budu optužbe ministra obrane Antonija Macijereviča. On optužuje Tuska za „diplomatsku izdaju“, a sve u vezi s padom aviona s poljskim političarima iznad Smolenska 2010.

Kako javlja poljska novinska agencija PAP, u prijavi koju je ministar obrane već podneo, Tusk se optužuje da je, nakon avionske nesreće, istragu o padu prepustio Rusima. U nesreći je tada poginuo i predsednik države Leh Kačinjski, brat predsednika danas vladajuće stranke, kao i 95 drugih osoba iz samog državnog vrha. Macijerevič tvrdi da Tusk „nije ispunio svoju obavezu“, prepustio je istragu Rusima i nije isposlovao povratak olupine aviona u Poljsku, kako je to još 2011. obećao tadašnji ruski predsednik Dimitrij Medvedev. I tzv. „crna kutija“, još uvek se nalazi u Rusiji.

Pokušaj političkog uništavanja

Tomaš Sjemonijak, ministar odbrane u prethodnoj vladi smatra da je ta prijava protiv Tuska – „čista propaganda“. Komisija koju je nova vlada formirala kako bi dokazala krivicu prethodne – nije pronašla ništa. Jedan stručnjak za bezbednost u vazdušnom saobraćaju, objasnio je da prijava nije ni od kakvog relevantnog značaja za istragu pada aviona.

To, međutim, nije jedini pritisak koji se vrši na Donalda Tuska. On je već pozvan u Varšavu kao svedok u postupku koji se bavi sporazumom između Poljske i Rusije o saradnji tajnih službi, a koji je sklopljen u vreme Tuskove vladavine 2013. Tusk bi trebalo da o tome svedoči sredinom aprila. I to nije poslednji od „problema“ o kojima je govorio predsednik PIS Jaroslav Kačinjski. Tuskovo ime spominje se i u vezi s aferom oko finansijskih pronevera jedna firme iz Gdanjska, za koju je jedno kratko vreme radio Tuskov sin. A tu je i postupak privatizacije hemijskog koncerna „Ciech“, u vreme dok je Tusk bio na vlasti.

Bitka za funkciju predsednika

U međuvremenu, poljski mediji spekulišu o tome da bi Donald Tusk mogao da, preko evropskog naloga za hapšenje, bude prisiljen na dolazak u Poljsku. Međutim, dolazak na svedočenje ne mora da bude povezan s nalogom za hapšenje. Tusk može da svedoči i preko video-linka. Uglavnom, situacija je po Tuska u njegovoj sopstvenoj zemlji, postala prilično škakljiva. On kao predsednik Saveta EU, ne može da rizikuje da ga u Poljskoj uhapse. Tusk je u početku odmahivao rukom i izražavao uverenje da će pritisak na njega da se smanji, onda „kada se umore od pričanja“. Situacija je sada drugačija. Predsednik Saveta Evropske unije zabrinut je za bezbednost svoga sina koji živi u Poljskoj.

Sav taj pritisak na Tuska, verovatno je uperen protiv njegove eventualne kandidature na predsedničkim izborima u Poljskoj. Tusk važi kao jedan od najizglednijih kandidata opozicije. Do izbora jeste ostalo još dosta vremena, ali ono će, kako piše nedeljnik „Njuzvik Poljska“, biti obeleženo „dinamikom diskreditovanja vlade“ i „dinamikom daljeg procesa autokratizacije“. Za sada je teško predvideti kako će na te procese na kraju da reaguju poljski građani.