Manje kriminala, više straha
8. maj 2018.
Mnoge oči danas (8.5.) će biti uprte u nemačkog ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera. Ovo je prvi put da on predstavlja statističke podatke o krivičnim delima počinjenim na prostoru Nemačke. Mnogi naslovi u novinama već sada glase: „Najveći pad kriminala u poslednjih 25 godina“, „Za petinu smanjen broj provala u kuće i stanove“ ili „Znatan pad nasilja među mladima“.
Međutim, takvi novinski naslovi u Nemačkoj 2018. godine malo znače, pre svega zato što su emocije u toj zemlji sve češće važnije od činjenica. Zato što su samo loše vesti – vesti.
- pročitajte još: Više izbeglica – više kriminala
Kristijan Fajfer je stručnjak za analizu statističkih podataka policije. On je najpoznatiji nemački kriminolog, bio je direktor istraživačkog Instituta za kriminologiju i ministar pravosuđa u parlamentu nemačke savezne pokrajine Donja Saksonija. Da li on ima odgovor na pitanje zašto se mnogi ljudi ne osećaju bezbedno iako je broj krivičnih dela 2017. u poređenju sa 2016. sa deset smanjen na 5,76 miliona.
Mediji povećavaju osećaj nesigurnosti
„Naravno da je to s jedne strane medijski fenomen, jer: samo loše vesti su prave vesti“, kaže Fajfer. On objašnjenje za takav stav nalazi u svakodnevnom televizijskom programu. „To je potpuno ludilo. Skoro da nema večeri, a da televizije ne prikazuju neki krimi-film ili seriju. Preplavljeni smo ubistvima i napadima. Zato nije ni čudo što ljudi neke stvari generalizuju i što to utiče na osećaj sigurnosti – iako je nasilni kriminal u toku prošle godine znatno smanjen“.
Mediji su jedno, a emocije nešto sasvim drugo. „U Nemačkoj postoji osećaj nesigurnosti jer u zemlji ima mnogo stranaca. Sa gubitkom tog komadića domovine i gubi se i osećaj sigurnosti“, konstatuje Fajfer. Nemačka trenutno prolazi kroz ono kroz šta je prolazi svaka useljenička zemlja kada u nju odjednom dođe mnogo migranata. „To je svojevrsna faza nesigurnosti, jer su ljudi decenijama navikavani da bi stranci mogli da budu opasni“. To se pre svega odnosi na velike gradove gde se broj useljenika u poslednjih nekoliko godina znatno povećao. Ali do toga nije došlo zbog povećanja kriminaliteta, već zbog osećaja gubitka domovine.
Strance češće prijavljuju
Statistički podaci policije o kriminalnim delima ovoga puta posebno su fokusirani na strance, dakle na useljenike. Teško je uraditi nekakvo poređenje s prošlom godinom, jer su u statistiku uračunate i one osobe koje su stekle status izbeglice. Pod pojmom „useljenik“, u Nemačkoj se podrazumeva potražilac azila, osoba koja ima tzv. trpljeni boravak (Duldung), subsidijarnu zaštitu, kao i mali kontingent izbeglica koje su prihvaćene u Nemačkoj preko međunarodnih humanitarnih programa.
- pročitajte još: Kriminalac nema poreklo?
Prema statističkim podacima, procentualno je više osumnjičenih useljenika od njihovog udela u ukupnom broju stanovništva. Reč je o sitnim krađama, silovanjima, seksualnim napadima, teškim i opasnim telesnim povreda, pljačkama ili provalama. Međutim, za takvu statistiku postoji jedan dodatni razlog: „U slučaju stranaca duplo je veći rizik da oni budu prijavljeni, nego Nemci“, objašnjava Fajfer.
Problematična grupa: mladi
Veoma važni elementi su takođe i starost odnosno pol osumnjičene osobe. „Mladi ljudi, između 14 i 30 godina, su i pre 2014. godine, dakle, pre izbegličke krize, bili problematična grupa. U grupi osumnjičenih za krivična dela njih je bilo polovina, iako ih ima samo devet odsto u odnosu na ukupan broj stanovnika Nemačke“. Kada je reč o ratnim izbeglicama, svaka četvrta osoba je mladić, a kod useljenika iz Severne Afrike čak svaka druga. To su dakle osobe koje najčešće nemaju nikakvu perspektive da ostanu u Nemačkoj i čije su supruge ostale u njihovim domovini. „Odsustvo žena veoma je značajno, bez njih je mačo-kultura dosta izraženija“, ukazuje nemački kriminolog.
Da li bi spajanje porodica bilo rešenje za smanjenje kriminala? Fajfer kaže da je to moguće, ali istovremeno naglašava i to da on ima razumevanja za stav nemačke vlade: „Razumem to što Nemačka jednostavno sagledava granice socijalne zaštite useljenika“.
Investicije umesto štednje
Kristijan Fajfer ima međutim manje razumevanja za oštriji kurs štednje nemačkog ministra finansija Olafa Šolca, pre svega kada je reč o razvojnoj pomoći. On kaže da bi ministru finansija bilo bolje da se okrene ideji ministra za privrednu saradnju i razvoj Gerda Milera. „Miler ima veoma pametan plan, a to je da nemačke firme uz pomoć javnih sredstava otvaraju radna mesta u zemljama iz kojih izbeglice dolaze“. To bi otvorilo perspektive ljudima u njihovim domovinama, veruje Fajfer, „a možda bi išlo i u koristi statističkim podacima nemačke policije“.