Mine vrebaju migrante na putu iz Bihaća ka Hrvatskoj
15. jun 2019.
Visoke temperature uzimaju danak i u migrantskim centrima na severozapadu BiH. Iz kruga centra „Bira“ se širi nesnosan smrad. Grupa momaka iz Pakistana rešena je da što pre krene preo planine Plješevice prema Hrvatskoj i dalje, preko Slovenije u Italiju.
„Na putu smo već godinu i po. Pakistan, Iran, Turska, Grčka, Makedonija, Srbija i sada BiH. Svuda smo imali dobre uslove“, pričaju trojica Pakistanaca gotovo u glas. Kažu, imali su vodu, hranu i kakav-takav smeštaj. Ali ovde u Bihaću je, kažu, katastrofa. „Ležimo ovde na otvorenom, vodu dovoze u cisternama i napajaju nas kao stoku.“
„Nekoliko puta smo pokušali da pređemo i hrvatska policija nas je vratila. Uzmu nam telefone, pregledaju, neke vrate – neke ne. Idemo opet. Nećemo odustati“, dodaju oni u razgovoru sa reporterom DW dok pakuju stvari.
Mine i vodiči
Na tom putu ništa dobro ih ne čeka. Nepristupačan teren preko Plješevicem, ali i veliki broj mina koji je ostao na ovom području – tuda je u ratu išla linija razgraničenja. Bihaćem se čak šire glasine da na tom nepristupačnom terenu ima i beživotnih tela migrnata koji su stradali od mina. U policiji o tome ništa ne znaju, ali kažu da, „ukoliko tako nešto zaista i postoji, neko bi do sada prijavio“.
Kako bi izbegli minska polja preko Plješevice, migranti se češće odlučuju na plaćanje vodiča. Oni su u uglavnom i sami migranti koji su ili ranije prešli i utvrdili rutu pa se vratili kako bi vodili grupe za novac ili im samo prodaju mape sa ucrtanom putanjom.
„Da, znamo za to. Postoje osobe koje prodaju te lokacije sa mapama ili su vodiči. Cena varira, od 100 do 400 evra u zavisnosti od veličine grupe kojoj se daje ponuda“, priča nam jedan migrant u gradskom parku, dok mu ostali nešto govore povišenim tonom, nakon čega kreću dalje put granice.
Uskoro će svi otići iz grada, odnosno okoline prihvatnih centara. Crveni krst Bihaća počinje sa postavljanjem šatora kod Vučjaka, seoceta između grada i granice. Selam Midžić, sekretar lokalnog Crvenog krsta, nam kaže da će najpre tu moći da se smesti 400 ljudi, ali da će uskoro moći i više.
Radi se o lokaciji odmah ispod Plješevice. To je bivša deponija smeća koja je sada „sređena“ teškom mehanizacijom, na koju kamioni dovoze kamen. Tamo nema tekuće vode, struje, postoji svega nekoliko vikendica u blizini. Za migrante je jedino zgodno što je kamp na ruti kojom idu prema željenoj teritoriji EU.
Sa tim se ne slažu predstavnici Delegacije EU u BiH, koja je saopštila ranije da je lokacija neuslovna, posebno zato što je nadomak Hrvatske, odnosno EU.
„Nema sukoba sa međunarodnom zajednicom“
Vlast Unsko-sanskog kantona ne misli da je situacija problematična. „Podržavamo i inicijative da se otvaraju drugi prihvatni centri, da se rastereti kanton, mi smo tako shvatili poruku Delegacije EU u BiH. I nadam se da će međunarodna zajednica izvršiti pritisak na državne organe da konačno ovo pitanje rešavamo kroz institucije“, kaže Nermin Kljajić, ministar policije Unsko-sanskog kantona.
Sukoba, netrpeljivosti i ogorčenosti međutim ima između migranata i lokalnog stanovništva. Migranti se žale na uslove u smeštajima, a meštani su ogorčeni pre svega time što se problem razvlači. Grad je skoro dve godine „okupiran“, kažu neki.
U prvih pet meseci ove godine policija je evidentirala 130 prijavljenih krivičnih dela koje su navodno počinili migranti, 78 slučajeva narušavanja javnog reda i mira i preko 400 različitih incidentnih situacija, rekli su nam u policiji. U procentima, to je oko 20 odsto od svih krivičnih dela počinjenih u Unsko-sanskom kantonu.
Neki građani smatraju da policijski čas koji je uveden nije napravio preokret. „Na ulicama ima nekad više migranata nego lokalnog stanovništva“, primećuje stanovnica Bihaća i dodaje: „I ja sam bila izbeglica i znam da im nije lako. Ali situacija je postala nepodnošljiva. Ne znam, neka im nađu neki smještaj, ne bi trebalo da ostanu u gradu.“