Morala je da se povuče sa funkcije
16. januar 2019.
Hanoveršealgemajne cajtung: „Čovek bi morao duboko da se zamisli da bi se setio da li je u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva poslanici parlamenta ijednog šefa vlade tako ponizili kao Terezu Mej. Ona bi, ako nepisana pravila demokratije još nešto znače, odmah morala da se povuče sa svoje funkcije. Ali šta u Velikoj Britaniji ovih dana još uvek važi? Politička garnitura u Londonu već neko vreme Britance izlaže podsmehu. Tereza Mej je imala pravo kada je, nakon glasanja o sporazumu o Bregzitu, ukazala da je britanski parlament sada rekao šta ne želi – ali ne i to šta želi i planira da uradi.“
Mitelbajeriše cajtung: „Umesto da im je pružila ruku i pokušala da prebrodi politički jaz, Tereza Mej aktivno je radila protiv toga da parlament uključi u postizanje dogovora. Ona se čak obraćala Vrhovnom sudu, kako bi narodne predstavnike sprečila da dobiju pravo glasa u oblikovanju Bregzita. Srećom, pretrpela je poraz. Druga greška koju je napravila bila je to što je pregovore tretirala kao tajnu, i što je samo svojim najbližim sagovornicima dala uvid u planove. I konačno, svojom spremnošću da opsluži desno krilo svoje partije i izađe u susret beskompromisnim ’ultra-Bregzitovcima’, pokvarila je odnose s umerenim snagama i uspela da izgubi njihovo poverenje u njenu ulogu poštenog posrednika.“
Štutgarter cajtung: „Da bi pronašli izlaz iz nereda koji je napravila Tereza Mej, potrebno je pažljivo i hladno razmotriti situaciju. Ali tek će da se vidi da li je uopšte moguć toliki povratak na racionalno. Tokom žestoke bitke formirane su opasne linije fronta, kako u Vestminsteru, tako i širom zemlje. Najhitnije je da se u parlamentu formira jasna većina, koja bi sprečila Bregzit bez dogovora, što bi bio ’skok preko litice’. To bi bio prvi korak. Ali, umesto toga, verovatno će najprije doći do teških turbulencija. U ovakvoj situaciji samo možemo da se nadamo da će britanska politika, ovako bespomoćna, bez konsenzusa u parlamentu i bez funkcionalne vlade, sa ili bez Tereze Mej uspeti da što pre povrati kontrolu.“
Badišen nojesten nahrihten: „Referendum o ostanku u EU bio je prvi smrtni grijeh Britanaca. To je rastrglo zemlju i podelilo je u dva tabora. Još je razornije to što politički establišment ni u jednom trenutku nije uspeo da ponudi način za pomirenje i pronalaženje kompromisa. Izbori nisu dečija igra. Onaj ko želi da iskoristi glasačku kutiju kako bi onima gore očitao lekciju, na britanskom primeru može da vidi šta je sve u stanju da se iz toga izrodi. Predstavnička demokratija upućena je na to da najbolji i najsavesniji građani sede u parlamentu. A ne najglasniji. Ali to saznanje kasno stiže za Britance.“
Berliner morgenpost: „Evropska unija vodila je oštre pregovore. Pritom se želelo da se i drugim članicama pošalje signal – šta ih čeka ako se odluče da pođu istim putem. A želelo se i da se Tereza Mej pusti da udari o zid. Sada moraju da se suoče sa rezultatom. Vreme je da lideri EU preskoče svoju sopstvenu senku i ponude kompromise, čak i kada je u pitanju irska granica. Još uvek nije prekasno da stanu iza Tereze Mej.“
Rajniše post postavlja pitanje svih pitanja: kako bi bilo kada bi Britanci ostali u EU? „Naravno da je ta perspektiva privlačna. Ali šta bi to značilo za Veliku Britaniju? Brutalna oštrina unutrašnjepolitičkog sukoba možda može da navede traumatizovanog partnera da se vrati u redove Evropske unije, ali bi on mogao da se uveže u EU manje nego ranije. Beznadežno podeljena i politički paralisana Velika Britanija, mogla bi unutar EU da izazove ogromnu štetu. Zato bi za obe strane bilo bolje da Britanci dovedu do kraja svoj razvod. Ali, ako su tokom protekle dve godine ipak shvatili da biti deo EU nije pakao na zemlji, onda su dobrodošli da se vrate.“
Priredila: Jasmina Rose