Nadmeni Nemci
Naravno da se ništa ne može reći protiv same činjenice da Bundestag, uz velike reči, genocid nad Jermenima naziva genocidom. Pitanje je samo: zašto to nemački parlament čini? Koji je razlog? Osim moralne i – može se reći – tipično nemačke arogancije? Ne, drugih, pravih razloga nema.
Razumeti genocid kao genocid, pojmiti ga i smestiti u istorijski kontekst – to je stvar Turaka. Oni moraju da izađu na kraj sa svojom prošlošću, da se suoče sa svojom istorijom. Oni moraju da prevedu „Četrdeset dana Musa Daga“, taj prodorni i dirljivi roman Franca Verfela o mučeništvu Jermena u Osmanlijskom carstvu tokom Prvog svetskog rata. Oni moraju da uvrste taj roman u školsku lektiru – ako hoće da se suoče sa svojom istorijom.
Kda je reč o moralu, a kad nije?
Ali nije zadatak nemačkog Bundestaga da – i to u ime svih Nemaca, a ne partija – preuzima na sebe ono što je posao turskog naroda ili turske politike. To nije samo nadmeno, to je bahato. To je mešanje u unutrašnja pitanja, to ide preko svake granice.
Treba reći da se ovde ne radi samo o moralu nego i o nemačkom stavu. Mnogima može da bude primer kako su se Nemci suočili sa svojom prošlošću, Trećim Rajhom, Drugim ratom i, pre svega, fabrički masovnim ubijanjem evropskih Jevreja. Ali je pre svega nemačka stvar prihvatanje i poimanje tog sloma civilizacije, kao nasleđa i krivice nemačke prošlosti.
Ako mislimo da Turci mogu da preduzmu istu stvar, onda nemački istoričari, politikolozi i stručnjaci na svim podijumima sveta treba to da traže. Ali Bundestag nije pravo mesto. Ili možda planiramo da kao zločine protiv čovečnosti u parlamentu redom osuđujemo staljinizam, maoizam, vladavinu Crvenih kmera i Vijetnamski rat?
Kada nam moralisanje pristaje, a kada ne? I pre svega, šta iz toga proizilazi? Da prekinemo odnose s ovim narodima i zemljama dok ne odluče da se suoče s prošlošću? Rezolucija nemačkog Bundestaga je – baš kao i ona doneta u francuskoj skupštini pre nekoliko godina – kao moralni gest vredna poštovanja. Ali to je i osioni, arogantni potez koji, što je najgore, ne vodi ničemu. Diplomatija nije takmičenje moralno ispravnih. Ona je razumom vođeni odnos država. Ni manje ni više od toga.
OVDE možete pročitati i mišljenje kolege Kristofa Štraka koji se zalaže za donošenje rezolucije u Bundestagu.