Napad na poslednji bastion novinarstva

U pitanju je jedan od poslednjih kritičkih glasova u Turskoj. U ponedeljak je uhapšeno 13 saradnika lista Džumhurijet, među njima i glavni urednik Murat Sabanču. Osumnjičeni su – kao i desetine hiljada novinara, policajaca, sudija, službenika – da podržavaju militantnu Radničku partiju Kurdistana i propovednika Fetulaha Gulena kojeg turski režim krivi za pokušaj puča u julu. Redakcija je odbacila optužbe nazvavši ih „neprihvatljivim i protivpravnim". Izdanje lista od utorka pokazuje da Džumhurijet nije „zauzet", kako je to u prošlosti rađeno sa nekim medijima koji su preko noći postali naklonjeni vlasti predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

„Smešne optužbe"

Tokom ponedeljka su se čitaoci okupljali ispred prostorija redakcije u znak podrške novinarima. Transparentima i povicima su protestovali protiv cenzure i represije. Bivši glavni urednik lista Čan Dundar – u Turskoj i sam optužen za veleizdaju jer je otkrio veze Ankare i Islamske države – kaže da su optužbe protiv njegovih kolega smešne: „Bolje da su odmah rekli: nećemo nikakva drugačija mišljenja, ne tolerišemo ni najmanje suprotstavljanje. Jer Džumhurijet se svo vreme, tokom poslednjih 20 ili 30 godina, borio protiv Gulenovog pokreta. A sada se listu prebacuje gulenizam – u to niko neće da im poveruje", rekao je Dundar za DW.

Međunarodne osude hapšenja su očekivane i očekivano mlake. Tako je portparol Stejt dipartmenta Džon Kirbi rekao da je Vašington „najdublje zabrinut zbog očigledno pojačanog državnog pritiska na opozicione medije u Turskoj" i pozvao Ankaru da „štiti pravnu državu i osnovna prava". Šef spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Norbert Retgen (CDU) je rekao: „Turski predsednik Erdogan nastavlja kurs kojim sistematski uklanja svaku vrstu kritike." Stranka Zelenih kritikovala je uzdržanost Nemačke i Evropske unije.

Vladavina dekretima

U Turskoj je nakon propalog puča otpušteno 100.000 državnih službenika, oko 40.000 ljudi je uhapšeno, zatvoreno je 160 medija. „To je dalji korak ka autokratskom sistemu koji počiva na osnovama vanrednog stanja i koristi dekrete. Zapravo bi dekreti, kako predviđa Ustav, trebalo da služe bezbednosti zemlje, da se njima okonča opasnost koju su predstavljali pučisti. Ali sve više dekreta odstupa od tog cilja", kaže za DW Čaner Aver iz Centra za turske studije u Esenu. „Upravo Džumhurijet važi za poslednji medijski bastion republikanske i socijaldemokratske opozicije." Optužbe protiv novinara lista ovaj stručnjak naziva „apsurdnim".

Džumhurijet je u septembru nagrađen Alternativnom Nobelovom nagradom zbog „neustrašivog istraživačkog novinarstva i bezuslovnog opredeljenja za slobodu mišljenja uprkos pritscima, cenzuri, hapšenjima i pretnjama smrću".

nr/ga/kk/dpa