Napadi određuju sudbinu kancelarke
Slika kancelarke Angele Merkel kao svima drage političarke je tokom prošle godine zbog izbegličke krize poprilično potamnela. Poziv „Merkel mora da ode“ koji se otada čuje širom zemlje – među pripadnicima Alternative za Nemačku (AfD) i drugim kritičarima – ranijih godina je bio nezamisliv. Merkelova je inscenirala sebe kao „kancelarku izbeglica“. Zbog toga joj mnogi Nemci odaju priznanje, ali mnogi i negoduju.
Proteklih sedmica ta polarizacija mišljenja se unekoliko smirila. To je bilo u direktnoj korelaciji sa drastičnim smanjenjem broja izbeglica posle zatvaranja Balkanske rute. U medijima izbeglice više nisu bile glavna tema, a naklonost građana Demohrišćanima (CDU) je porasla. Merkelovoj je dobro došla i borba za vlast unutar AfD. Rukovodstvo te stranke je pokazalo da je spremnije na svađu nego na timski rad. A to se negativno odrazilo i na rezultate anketa o popularnosti AfD.
Napadi u Nemačkoj izvršeni poslednjih dana ponovo menjaju situaciju. Jer, u nemačkoj javnosti, Merkel i izbeglice su nerazdvojni pojmovi. A pošto su se izbeglice – u najširem smislu – ponovo našle u negativnim vestima, i pritisak na Merkelovu će se pojačati.
Bez obzira da li su napade u Vircburgu, Minhenu, Rojtlingenu ili Anzbahu izvele izbeglice ili oni imaju islamističku pozadinu, mnogi ne žele, ili neće, da prave razliku između te dve vrste počinilaca. I zato trpaju u isti koš strance, migrante, izbeglice i Nemce iranskog porekla,. A kada napadi učestaju, kao što je to bio slučaj ovih dana, nije daleko ni izbijanje kratkog spoja u glavi.
Mentalnu podršku takvim biračima pruža AfD, jer takvi događaji samo navode vodu na njenu vodenicu. Uvek smo govorili da nekontrolisano doseljavanje predstavlja opasnost – tipična je rečenica kakva se može pročitati na nalozima članova te stranke na društvenim mrežama. Oni tvrde da je za sve kriva Merkelova zato što je htela otvorene granice.
Kancelarka je trenutno na godišnjem odmoru u Ukermarku gde je i odrasla. Naravno da je ona uvek na dužnosti, kažu. Da u suštini i ne može da se isključi iz aktuelnih događaja. Jer, pored nasilja u Nemačkoj, i puč u Turskoj je uzdrmao dil EU i Turske oko izbeglica.
Za godinu dana se održavaju novi parlamentarni izbori. Merkelova nije rekla da li će se ponovo kandidovati za najvišu funkciju. Njena odluka će verovatno zavisiti od toga kako će se dalje razvijati situacija sa izbeglicama. Jedan veći teroristički napad, poput onih u Parizu ili Briselu, bitno bi smanjio verovatnoću da Merkelova ostane na vlasti.
Što se tiče AfD – već u septembru bi moglo da bude napeto. Jer, baš u kancelarkinoj rodnoj pokrajni Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji, AfD bi mogla da pobedi na izborima za pokrajinski parlament. Ona još uvek poprilično zaostaje za Demohrišćanima, no taj zaostatak će se smanjiti ako bude još napada, svejedno da li sa islamističkom pozadinom ili ne. A i borbe za vlast unutar AfD bi, prema želji predsednice stranke Frauke Petri, trebalo da budu okončane narednih nedelja.