Nemci nezadovoljni politikom Angele Merkel
7. septembar 2018.Letnja parlamentarna pauza u Berlinu završila je isto onako kako je i počela: svađom unutar vladajuće koalicije. Problem je ponovo politika prema izbeglicama. Nakon nasilja na demonstracijama u Kemnicu koje su bile usmerene protiv stranaca, savezni ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer ocenio je da su migracije „majka svih političkih problema u Nemačkoj“.
Doseljavanje u Nemačku i odnos prema toj temi zaista je za mnoge građane Nemačke važna stvar. To pokazuje i najnovije ispitivanje javnog mnjenja koje je za javni servis ARD sproveo institut „Infratest dimap“. U reprezentativnom istraživanju, svaki drugi građanin se žali na to da savezna vlada zanemaruje brige stanovništva u vezi s useljavanjem stranaca. Na istoku Nemačke (područje bivšeg DDR-a) čak dve trećine ispitanika imaju osećaj da ih vlada njihove brige ne uzima za ozbiljno.
Loša ocena politike prema izbeglicama
Većina ispitanika loše ocenjuje vladinu politiku u protekle tri godine, a najbolje je ocenjeno zbrinjavanje izbeglica koje su organizovale pokrajine i opštine. Danas 43 odsto ispitanika smatra da su raspodela i zbrinjavanje izbeglica koje su od 2015. došle u Nemačku izvedeni „veoma dobro“ ili „dobro“. Međutim, 50 odsto njih zastupa suprotno mišljenje.
Velike nedostatke građani uočavaju kada je u pitanju integracija izbeglica: 69 odsto ispitanika smatra da integracija izbeglica nije uspela – ni u društvo, ni na tržište rada. Isto toliko ih smatra da se nedovoljno radi na sprečavanju nasilja i kriminala. Najveći nedostaci se uočavaju kod vraćanja odbijenih potražilaca azila u njihove domovine: 83 procenta ispitanika izjavljuje da je to funkcionisalo veoma loše ili loše.
Loša ocena i saveznoj vladi
Ali, nije loše ocenjena samo izbeglička politika. Više od dve trećine stanovništva nije zadovoljno ukupnim radom savezne vlade: 78 odsto ispitanika smatraju da vlada previše okleva i sporo deluje, te da ne donosi jasne odluke. Tako misle ne samo pristalice opozicionih stanaka, nego i vladajuće koalicije.
Dve trećine simpatizera CDU i CSU, kao i SPD, nisu zadovoljne radom vlade. Kod opozicionih stranaka taj udeo još je veći: kod Zelenih 76 odsto, kod Liberala 81, kod Levice 82, a kod AfD 92 procenta.
Kad bi ove nedelje bili izbori...
Iako su građani prilično nezadovoljni radom vlade u Berlinu, sklonost birača pojedinim strankama prilično je stabilna. Kada bi ove nedelje bili izbori, stranke vladajuće koalicije – CDU, CSU i SPD – dobile bi isti broj glasova kao i mesec dana ranije, ali ipak znatno manje nego pre godinu dana. Dakle: ne bi imale većinu u parlamentu.
Nakon što je Alternativa za Nemačku (AfD) u Kemnicu demonstrirala zajedno s desnim ekstremistima, u Nemačkoj se raspravlja o tome treba li tu stranku da počne da prati i nadzire nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka. Dok premijer Saksonije Mihael Krečmer to odbacuje, savezna kancelarka Angela Merkel smatra da Služba za zaštitu ustavnog poretka sama mora o tome da odluči. Većina građana (65%) smatra da bi to trebalo da uradi, jedna trećina (32%) smatra da za to nema razloga.
Pristalice AfD to, naravno, odbacuju, ali kod ostalih stranaka stvari izgledaju drukčije. Najuzdržanije su pristalice Liberala (FDP): njih samo 54 odsto smatra da bi AfD trebalo nadzirati.
Koliko je poverenje u pravnu državu?
Nakon događaja u Kemnicu raspravlja se i o sposobnosti delovanja nemačke pravne države. Dve trećine (68%) smatra da pravna država dobro funkcioniše, pri čemu je poverenje u pravnu državu na zapadu mnogo veće (73%) nego na istoku zemlje (50%). U celoj Nemačkoj ipak 31 odsto građana smatra da pravna država ne funkcioniše dobro.
Ključna pretpostavka za funkcionisanje društva jeste poverenje stanovništva u državne i nedržavne institucije. Četiri petine ispitanika ima poverenje u policiju. Nešto manje od jedne petine sumnjičavo je prema tome koliko je policija pouzdana. Pretežno pozitivno Nemci ocenjuju i sudove. Dve trećine smatra da se u pravosuđe može pouzdati, jedna trećina je suprotnog mišljenja.
Stanovništvo je podeljeno i glede u pogledu poverenja u medije. Samo 47 odsto izjavljuje da se izveštajima na televiziji, radiju i u novinama može verovati, 52 procenta je manje ili više sumnjičavo prema medijima.