Ekspresno otrežnjenje. Nedeljama je SPD opijen srećom. Pre samo sedam dana su na partijskom kongresu u Berlinu aplaudirali sami sebi. Delegati u euforiji biraju predsednika stranke sa sto odsto glasova. Delovalo je kao da ih ništa ne može zaustaviti. Govorilo se o Šulcovom traktoru koji će pregaziti Merkelovu u izbornoj godini, od Sarske, preko Šlezvig-Holštajna i Severne Rajne-Vestfalije, pa sve do saveznih izbora u septembru. Zadnja stanica – Kancleramt. Proviđenje, mesija Martin Šulc.
Traktor je stao već na prvim pokrajinskim izborima. Mora da je na prvu loptu ishod šok za SPD. Ankete su ukazivale na mrtvu trku sa demohrišćanima, a na kraju ove dve stranke razdvaja više od deset procenata. CDU je sa popularnom kandidatkinjom, premijerkom Anegret Kramp-Karenbauer, čak uspeo da poboljša rezultat. Socijaldemorkate, dobrodošli nazad u realnost!
To je ta muka kad se uzleti. Objektivno SPD uopšte nije loše prošao. U januaru su ankete govorile o svega 24 odsto podrške. Jučerašnji ishod je, u poređenju sa tim, zapravo uspeh. Ali to neće utešiti drugove. U berlinskoj centrali SPD se razočaranje moglo seći nožem. Neverica na licima koja su pod senkom velike statue Vilija Branta čekala vesti o pobedi ili makar tesnoj trci.
Drugačije sasvim u berlinskoj centrali CDU. Olakšanje. I radost jer će zadržati mesto premijera u Sarskoj. Za sada demohrišćani mogu da odahnu. Da je SPD u Sarskoj uspeo da pobedi ili skupi dovoljno za levu koaliciju, to bi dodatno okuražilo tu partiju, ali i produbilo krizu CDU.
Laknulo je i Angeli Merkel. Početnom izbegličkom politikom je spustila gard i postala ranjiva. Tog žiga se više ne može otarasiti. Očekivani pobednički marš Martina Šulca je prethodnih nedelja pojačao šaputanja u kancelarkinoj partiji. Zašto ćuti? Zašto ne krene u napad u kampanji? Neočekivano ubedljivom pobedom u Sarskoj ne samo da Merkelovoj pada kamen sa srca, već će zaključiti da je njena taktika upalila.
CDU dobija motivacioni špric na svim nivoima. Glasači se mobilišu. To će oživeti kampanju u Šlezvig-Holštajnu i Severnoj Rajni-Vestfaliji gde demohrišćani tradicionalno ne stoje sjajno. Doduše, u Kilu i Diseldorfu stoluju Torsten Albig i Hanelore Kraft, dvoje socijaldemokrata koji su u svojim pokrajinama omiljeni jednako kao njihova demohrišćanska koleginica u Sarskoj.
Nosioci funkcije u Nemačkoj uvek imaju veliki bonus. Građani ih sklanjaju sa vlasti tek ako je u ponudi alternativa koja deluje mnogo bolje. Od velike je pomoći imati harizmatičnu ličnost na vrhu, ali se na kraju računa i politika. Čitav paket je važan.
Nakon jučerašnjih izbora bi i SPD trebalo duboko da udahne. To će im pomoći da se uzmu u pamet. Euforija je super – daje krila, tera na izuzetnost. Ali euforija može i da zamuti pogled. Vreme je da crveni drugovi skinu naočare sa ružičastim staklima. Žurka je gotova, posao počinje.
Na saveznom nivou im treba program koji će jasno opisati za šta se zalaže SPD. Šta su im politički ciljevi, kakve alternative nude? Sa kim žele da ideje sprovedu u delo? Sa Zelenima? Sa Levicom? Ili će na kraju opet izići na Veliku koaliciju? Birač to želi da zna. Ako postoji politička ponuda koja nailazi na interesovanje, ako se spremaju neizvesni izbori, ponovo će više birača uzeti učešća. To je dobro za demokratiju.