Pirati u skupštini Berlina
19. septembar 2011.Andreas Baum nema pojma o radu parlamenta. To on, kao glavni kandidat Piratske partije u Berlinu, iskreno priznaje. Sada će imati prilike da uči i stiče iskustvo – kao poslanik. Njegova stranka je sa osvojenih devet procenata glasova ostvarila uspeh koji je prava mala senzacija.
Baum ima 33 godine, bistar tip, po zanimanju industrijski elektroničar. Kaže da Pirati ne žele da budu stranka koja se bavi samo jednom temom. Cilj je da se politika drugačije organizuje: „Želimo da se politika prilagodi vremenu i da se koristi šansa koja se stvara zahvaljujući novim sredstvima komunikacije.“
Kristofer Lauer je takođe pirat.; ima 27 godina, studira kulturu i tehniku na Tehničkom univerzitetu u Berlinu i radi kao menadžer proizvoda u jednoj mladoj internet firmi. On je formulisao teorijski okvir Piratske partije: „U ovom trenutku doživljavamo kako nas internet, na brutalan način, oslobađa paradigmi 19. i 20. veka, koje se tiču rada, svojine i znanja. Na to nema odgovora, zapravo etablirane partije na pružaju odgovor na to i reaguju na način iz 19. i 20. veka.“
Karl-Rudolf Korte koji se kao naučnik bavi partijama, smatra da Pirati imaju šanse da prežive trenutnu modu i ustale se na nemačkoj političkoj sceni: „Ako stranka želi da bude uspešna i dugoročno aktivna, mora se baviti suštinskim društvenim sukobom. Kada se radi o sukobu između slobode i bezbednosti na internetu, onda je to ova stranka uspela da predstavi, i zbog toga je to dugoročna stvar.“
Korte, kao i Pirati, u internetu vidi način života i arenu za društvene sukobe. Ne svojina - pristup je nova paradigma.
Nova generacija menja politički sistem
Piratska partija u Nemačkoj je osnovana pre pet godina, i time spada u mlade stranke. Trenutno ima oko 13.000 članova širom zemlje. Najveći priliv je doživela 2009, za vreme političke rasprave o blokiranju internet-stranica sa dečijom pornografijom. Mnogi su u tome videli pokušaj cenzure interneta. Osim toga, kada je reč internetu, već godinama postoji jaz između politike etabliranih stranaka i ideja takozvanih „digitalnih domorodaca“, dakle mladih koji su odrasli sa internetom.
Kristofer Lauer ukazuje na neznanje etabliranih i kaže da su mladi jednostavno bliži toj materiji. A osim toga, bilo je vreme za novu stranku u Nemačkoj: „Ja definitivno mogu da kažem da je jedna nova generacija ljudi krenula da menja politički sistem. To je po meni sasvim prirodni proces, koji ćemo za nekih 20 ili 30 godina, biti u situaciji da ponovno doživljavamo.“
Šta to Pirati konkretno žele da ostvare? Politika mora da postane transparentnija. Građani bi trebalo da odlučuju - i to, za razliku od u prošlosti, uz podršku novih funkcija na internetu. Osim toga, mladi ljudi su se navikli da putem interneta relativno brzo dobiju odgovore na svoja pitanja. U politici, nedostaje taj povratni kanal informacija. Politika je neka vrsta crne kutije, koja doduše nekako funkcioniše, ali mnoge čini nezadovoljnim.
Slobodan protok informacija – i u gradskom životu
Pirati kažu da im je veoma stalo do koncepta informacionog samoodređenja. Šta se pod tim podrazumeva, kaže nam kandidat Andreas Baum: „Šta se događa sa podacima, koji su usko vezani za mene, odnosno kako mogu da odlučim šta je od mojih podatka vidljivo na internetu?“ Za razliku od nekih takozvanih internet-utopista, Pirati dobro poznaju šanse i opasnosti interneta.
U izbornoj kampanji u Berlinu, Pirati su se predstavili i kao socijalna partija: zahtevali su pristup obrazovanju, znanju i učestvovanje u javnom životu grada za sve - bez obzira na imovinsku situaciju. Vožnja metroom trebalo bi da bude besplatna, baš kao i pristup internetu preko gradske bežične mreže. Osnovna ideja interneta, slobodan protok informacija, trebalo bi dakle da se prenese na stvarni gradski život.
Autori: Kaj-Alekasander Šolc / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković