Voverajt (SPD) po treći put na čelu Berlina
19. septembar 2011.Ispitivanja javnog mnjenja nedeljama uoči izbora za parlament u Berlinu govorila su o velikoj prednosti stranke iz čijih redova dolazi gradonačelnik Klaus Voverajt. Taj socijaldemokrata je na čelu Berlina od 2001. godine. „Vovi“, kako ga pristalice zovu od milja, ostaje na toj funkciji i narednih pet godina.
SPD će verovatno u koaliciju sa Zelenima i to sa pogledom usmerenim na naredne parlamentarne izbora na saveznom nivou, kada zajednički žele da sa vlasti skinu vladajuću koaliciju demohrišćana (CDU) i liberala (FDP) predvođenu Angelom Merkel. Ali, do tada, oni najpre moraju da dokažu sposobnost međusobne saradnje na pokrajinskom nivou.
A ona bi mogla da bude veoma teška jer se Zeleni, na primer, protive realizaciji nekih velikih projekata u Berlinu kao što je izgradnja novog velikog aerodroma i autoputa. Voverajt na tom polju ne želi da pravi kompromise: „Važno je da Zeleni priznaju gradsku politiku koja je bazirana na razvoju i napretku, a ne na stagnaciji.“
Pronaći kandidata za savezne izbore
Ukoliko socijaldemokrate i zeleni ne postignu kompromis, u tom slučaju aktualnem gradonačelniku Voverajtu preostaje da stupi u koaliciju sa demohrišćanima. Ali, ta mogućnost je malo verovatna jer CDU teško da odgovara ambicijama SPD-a na saveznom nivou.
Doduše, još uvek je otvoreno pitanje koga će SPD imenovati kao protivkandidata Angeli Merkel na izborima 2013. godine, ali šanse Klausa Voverajta, koji je treći put uzastopno pobedio u Berlinu, nisu male. Uprkos tim spekulacijama Voverajt je ostao uzdržan.
„Zajedničkim snagama pronaći ćemo kandidatkinju ili kandidata, koji ima šanse da konačno smeni Angelu Merkel. To je naš cilj i mi smo u tome potpuno složni. Lični interesi moraju da budu potisnuti. Ovde je reč o tome kako da se SPD pozicionira, i o tome ćemo odlučivati kada za to dođe vreme.“
A vreme za imenovanje kandidata biće, kako je rekao Klaus Voverajt, do kraja 2012. godine. Ipak, njegov stranački šef Zigmar Gabrijel već sada traži održavanje prevremenih izbora. Razlog za to su razlike koje postoje između aktuelnih koalicionih partnera na saveznom nivou – demohrišćana i liberala, o načinu prevazilaženja krize evra.
Šef liberala Filip Resler otvoreno se postavio protiv kancelarke Merkel zahtevajući bankrot Grčke i isključivanje te zemlje iz evro-zone. No, FDP je na izborima za Parlament Berlina doživeo pravi debakl jer sa 1,8 odsto osvojenih glasova nije uspeo da pređe ni izborni cenzus. Gorak poraz FDP-a utoliko je veći jer je cenzus za berlinski Parlament po prvi put uspela da pređe čak i Piratska partija.
Autori: Marsel Firstenau / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković