Piroman iz ministarske fotelje
Horst Zehofer nije marginalac. On je savezni ministar unutrašnjih poslova, a ranije je bio i ministar zdravlja. Osim toga je deset godina lider stranke koja decenijama rukovodi Bavarskom sa apsolutnim većinama. Horst Zehofer dolazi dakle iz mejnstrima, onog što Nemci zovu „sredinom društva“. Sada je rekao svoje: „Pitanje migracije je majka svih političkih problema u ovoj zemlji“, naveo je za Rajniše post.
To je jaka i jasna poruka. Bez zadrške se upire na navodni uzrok svih nemačkih problema – migraciju. Jasno je određen krivac – migrant. Zna se i ko je odgovoran – svi koji trpe migraciju ili puštaju migrante u zemlju, na prvom mestu naravno kancelarka Angela Merkel.
To je poruka koju razumeju svi desničarski populisti i ksenofobi. To je tvrdnja na koju će moći da se pozove svaki „zabrinuti građanin“ koji urla „Nemačka Nemcima, stranci napolje!“ ili po ulicama lovi ljude koji mu izgledaju kao stranci kada se ukaže prilika kao nedavno u Kemnicu. Za takve ljude tvrdnja nije novost – u nju veruju odavno – ali, eto, sada je konačno to ukapirao i ministar unutrašnjih poslova.
Govornik je ovde važniji od izgovorenog. Još juče je svaljivanje krivice za sve probleme na migraciju bilo ekskluzivno držanje onih koji se nalaze na krajnjoj desnici političkog spektra, ali je sada došlo i u mejnstrim.
Ne čudi što šef Alternative za Nemačku (AfD) Aleksander Gauland zadovoljno primećuje da „Zehofer u svojoj analizi ima potpuno pravo“. AfD je načinio važan korak u svom programu promene društva: Horst Zehofer im je otvorio vrata sredine tog društva.
Ali njega su čuli i migranti. Bez obzira da li su ovde rođeni, da li žive u Nemačkoj decenijama ili su došli nedavno – oni nisu dobrodošli. Bez obzira da li su dobro ili rđavo integrisani, bez obzira na to da li su vizuelno prepoznatljivi kao migranti ili ne – oni su „problem“, oni su čak „majka svih problema“. Na njih se baca stigma, isključuju se iz društva. Jer ko će još praviti razliku između „dobrih“ i „loših“ migranata?
Naravno da u Nemačkoj ne vlada raspoloženje pogroma. I naravno da neće naprasno pući dugogodišnje veze građana koji nemaju migrantsko poreklo sa onima koji ga imaju. Ali ovako se deli društvo. Tako počinje, jezikom. Tako nastaju neprijateljstva, „mi“ i „oni“, a „oni“ su naravno uvek krivi za šta god. A razlika je, je li, biološka i tu se ništa ne može učiniti.
To je način podele kakvom su desničarski populisti i nacionalisti odvajkada težili. Sada dobijaju prvoborca u vidu člana savezna vlade. Tako, ali ne samo tako, izjava Zehofera jača desni politički rub društva i dodaje mu legitimnost. Populizam, ksenofobija i islamofobija se prenose u sredinu društva. Postaju salonske. Zehofer se igra vatrom pa će možda glumiti vatrogasca.
Pri tome je beznačajno u kojoj meri Horst Zehofer desničarski svetonazor podržava iz ubeđenja, a koliko je od toga taktička igrica pred pokrajinske izbore u Bavarskoj. On kreše šibicu i može da izazove stihiju koja bi pretvorila u pepeo sve što je ovu zemlju poslednjih decenija učinilo mestom na kojem vredi živeti – kako za one sa, tako i za one bez migrantskog bekgraunda.
Na posletku više neće biti važno da li će AfD doći na vlast ili neće – njihova politika i političke pozicije se šire i nalaze pred pobedom. Da li se pobednik koji tu politiku sprovodi zove Gauland ili Zehofer, to nikog neće biti briga.