Počeo "rat interpretacijama" odluka EU o dodeli pomoći
23. jul 2020.
Nakon vanrednog samita Evropske unije na kojem su usvojene dalekosežne odluke o finansijskim pitanjima, sada se pažnja u Briselu i drugim glavnim gradovima EU usmerava na preciznu analizu onoga što piše u dokumentu od 67 strana. Formulacije o povezivanju poštovanja načela pravne države sa isplatom finansijskih sredstava iz budžeta Unije podložne su različitim interpretacijama.
Orban se proglasio pobednikom
Mađarski premijer Viktor Orban i njegov poljski kolega Mateuš Moravjecki su se neposredno nakon samita na zajedničkoj konferenciji za novinare predstavili kao "pobednici" koji su izdejstvovali da pitanja poštovanja načela pravne države nisu ubuduće kriterijum za isplatu novca EU. Pri tome se upravo u vezi s pitanjem poštovanja pravne države protiv obe zemlje vode postupci u skladu s članom 7 Lisabonskog ugovora.
I austrijski kancelar Sebastijan Kurc je nakon samita u jednom intervjuu austrijskom radiju rekao da su istočnoevropske zemlje "relativno snažno" nametnule svoje stavove. Pritom je, kako je dodao, prilično "čudno" da su Francuska, Nemačka i neke druge zemlje pristale da zapostave pitanje poštovanja načela pravne države samo da bi bio postignut opšti kompromis.
Veza ipak postoji
Činjenica je da su tokom samita, posebno na početku, sve više razvodnjavane prilično oštre formulacije u vezi s pravnom državom. Budući da se i zajednički budžet EU, baš kao i finansijska pomoć zemljama najviše pogođenim pandemijom mogu doneti samo jednoglasno, bilo je nužno da se Mađarska i Poljska privole na pristanak i da im se zato učine neki ustupci, rekao je jedan evropski diplomata.
No visoki službenici Evropske komisije negirali su u jednom neslužbenom informativnom razgovoru u sredu da su Mađarska i Poljska "pobijedile". U tački 23 završnog dokumenta samita je naime utvrđeno da Evropska komisija treba cy formuliše "režim uslovljavanja", u koji onda spada i poštovanje načela pravne države.
Ukoliko Poljska, Mađarska ili neka druga država ta načela povrede, Komisija može "preduzeti mere koje mora da potvrditi kvalificikovana većina Saveta." Pritom se ne misli na Savet Evrope, dakle skup šefova država i vlada, već na (ministarski) Savet Evropske unije u kojem se okupljaju nadležni resorski ministri zemalja članica. U tom telu odluke se donose kvalifikovanom većinom (najmanje 15 država članica koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva EU), a ne jednoglasno, konsenzusom.
Na potezu je Evropska komisija
Sada je, smatraju službenici EU, ključno pitanje šta će u taj "režim uslovljavanja" biti uključeno. "Još ništa nije gotovo", rakao jedan od njih u razgovoru sa DW. Utoliko onda ne stoji ni tvrdnja poljskog premijera Moravjeckog da Savet Europe još jednom mora jednoglasno da se izjasniti o uslovljavanju poštovanja normi pravne države za isplatu finansijskih sredstava. Briselski službenici kažu da je sada na potezu Evropska komisija.
Mađarski premijer Viktor Orban je još za vreme trajanja samita na Tviteru napisao da mu je nemačka kancelarka Angela Merkel obećala da će postupak koji se protiv Poljske i Mađarske vodi u skladu sa članom 7 Lisabonskog ugovora okončati do kraja godine, odnosno do kraja nemačkog predsedavanja Evropskom unijom.
Portparol kancelarke je to međutim odmah demantovao tvrdnjom da Nemačka doduše kao predsedavajuća EU može neku temu da stavi na dnevni red, ali ne može da nametne nikakvu "oslabađajuću presudu". Ali, on je istovremeno naglasio da će Nemačka rado da pruži punu podršku Mađarskoj - ukoliko zemlja preduzme prave korake. Ova diplomatska formulacija u stvari znači: ukoliko se Mađarska vrati praksi poštovanja načela pravne države.