Podrška ulasku u EU „u stabilnom padu“?

Poslednje istraživanje Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, obavljeno u decembru 2011. godine, pokazuje da ulazak u Evropsku uniju podržava 51 odsto ispitanika, dok je protiv 28 procenata. Srbija je u svakom slučaju većinski opredeljena za pridruživanje EU, jer ta podrška iznosi preko 50 procenata, kaže za Dojče vele Srđan Bogosavljević, direktor agencije Ipsos Stratedžik Marketing:

„To je mnogo manje nego što je bilo pre godinu dana, pre šest meseci, ili pre dve godine. Znači, postoji taj jedan padajući trend, ali je to značajno više nego što je bilo u vreme posete kancelarke Merkel, kada je Srbija dobila ili bila suočena sa još nizom zadataka kojih većina građana nije bila svesna. To je bio jedan jedini trenutak kada je ta podrška, kao reakcija na tu posetu, bila ispod 50 procenata. Značajno je takođe napomenuti da ljudi takvo jedno referendumsko pitanje doživljavaju kao neku daleku budućnost, tako da se trenutno relativno lako opredeljuju“.

Koliko je pala podrška?

Pojedini politički analitičari su izrazili sumnju u verodostojnost podataka iz istraživanja Kancelarije za evropske integracije, jer smatraju da je neminovno da nakon posete Merkelove i uskraćivanja kandidature u decembru 2011. ta podrška opadne umesto da poraste. Srđan Bogosavljević smatra da je reč o subjektivnom osećaju raspoloženja javnog mnjenja:

„To je polemika na osnovu subjektivnog osećaja da je verovatno pala ispod 50 posto, jer mora da je pala ako nam se Evropa ne udvara. Prosto, pala je sa 60 na 50 procenata, a valjda je i to dovoljan pad. Tako da mislim da ova istraživanja javnog mnjenja koja mi radimo, a i drugi, bazirana su na veoma kvalitetnoj metodologiji, tako da ne vidim nijedan razlog zašto bih se oslonio na subjektivno mišljenje a ne na jedan metodološki ispravan način merenja“.

Zamor od pristupanja EU

Ukoliko bi se sada u Srbiji održao referendum poput onoga u Hrvatskoj, mislim da bi rezultat bio jedno tesno „za“ pridruživanje Evropskoj uniji, ocenjuje za Dojče vele Jovan Teokarević, profesor Fakulteta političkih nauka. Očigledno je da u Srbiji postoji rast evroskepticizma, kaže Teokarević:

„Reč je očigledno o rezultatu dva procesa. S jedne strane, to je reakcija na već nekoliko godina izražen zamor od proširenja, naročito u starijim članicama EU. Buduće perspektivne članice EU, kao što je Srbija, sada odgovaraju zamorom od pristupanja, iako smo mi daleko čak i od datuma početka pristupnih pregovora“.

Odgovor na krizu EU

Javno mnjenje takođe prilično racionalno reaguje i na krizu u Evropskoj uniji, ističe Teokarević:

„Tope se, ranije ubedljiviji razlozi za pristupanje EU, kada je postalo jasno da ni stare ni nove članice ne mogu da nađu rešenja za neke od svojih osnovnih problema, naročito u ekonomiji. Na taj način se praktično stavlja ad akta na taj veliki optimizam koji je prethodnih godina vladao među aspirantima za članstvo, i sumnja se zapravo da bi dobici od članstva bili veliki kao što se nekada mislilo“.

Kriza menja odnos prema EU

Svi ti podaci nam govore da su ljudi u Srbiji nezadovoljni, i da ne misle da Srbija ide u dobrom pravcu, ali im ipak EU kao neka daleka budućnost ipak deluje bolje, kaže Srđan Bogosavljević. Možemo reći da se i neko generalno nezadovoljstvo građana na neki način preliva i na odnos prema EU integracijama, kaže Jovan Teokarević. To donekle nema neke direktne i neposredne veze sa temom, već je deo nekog opšteg nezadovoljstva, koje se izražava i u istraživanjima javnog mnjenja, i koje će takođe biti izraženo u nekom stepenu i na budućim izborima, smatra Teokarević.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković