Poslednje po(r)uke Britancima
23. jun 2016.Ludvigsburger krajscajtung (Ludvigsburg), uvređeno, ali prkosno: „Ako Britanci otvorenih očiju trče u svoju ekonomsku nesreću, onda ih niko ne može zaustaviti. Ali ne treba da misle da bi istupanjem iz EU njihovi problemi bili rešeni – recimo visoki dugovi domaćinstava ili slaba produktivnost privrede. Takođe, ne treba da veruju da će automatski nastati sporazum o slobodnoj trgovini kojim bi zadržali prednosti unutrašnjeg tržišta EU. Niti da će ih EU, kada jednog dana eksperiment propadne, ponovo primiti.“
El Pais (Madrid), molidbeno i bodro: „Bolje ostanite, please! Evropska unija je uprkos ograničenjima i slabostima jedan od najvažnijih političkih i ekonomskih uspeha novije istorije. […] U eri divlje globalizacije, koja izaziva toliko napetosti i nejednakosti, EU nastoji da uredi stvari. Podstiče produktivnu privredu i socijalnu i teritorijalnu koheziju. Imamo li neke bolje ciljeve od tih? I ima li boljeg sredstva da se oni ostvare nego da se ujedinimo i udružimo snage?“
Darmšteter eho (Darmštat), vapijuće: „Nacionalisti, secesionisti i radikali na celom kontinentu samo čekaju da mogu da krenu za britanskim primerom. Unija je bila garant boljitka kada je pala Gvozdena zavesa. Ali nije mogla da dokaže da je na okupu drži više od zajedničkog neprijatelja ili lova na još više novca. Gde su državnici koji bi se tome suprotstavili?“
Vedomosti (Moskva), uopštavajuće marksistički: „Referendum u Velikoj Britaniji nije samo glasanje o ostanku u EU već i glasanje o nepoverenju prema razvoju u Uniji. Trijumfalno proširenje EU, pobeda zajedničkog dobra nad nacionalnim interesima – sve je to u međuvremenu dovelo do raskida između masa i tehnokratskih elita. Kriza evrozone i izbeglički problem dodatno su ojačali evroskeptičare. Svejedno kako referendum prođe: EU mora da odgovori na pitanja ovog vremena. Sa ili bez Velike Britanije.“
Vestfeliše nahrihten (Minster), umilno, no alarmantno:„Britanci su samosvesan narod, s pravom ponosan na svoju istoriju. U dva svetska rata je zemlja stajala na strani pobednika. Ali, zašto je Britanija uopšte morala da kreće u rat? Zato što nije bilo ujedinjene Evrope. Uz sve nedostatke u ovoj Evropi, EU ostaje jedinstveni mirovni projekat. Mnogo toga stoji na kocki – ne samo za Britance, već i za ceo kontinent.“
Korijere dela sera (Rim), epski i meteorološki: „Ako Velika Britanija – kako se svi nadamo – odluči da ostane, onda će stvarno moći da se kaže da je jedna žena spasla Evropu: Džo Koks, mlada poslanica, koju je usmrtio jedan ekstremista. Ta je drama, uz strah od ekonomskih posledica, promenila pravac vetra koji je pre toga snažno duvao u jedra na kojima piše leave.“
Der Noje tag (Vajden), lirski, ali trezveno: „Sama bi Velika Britanija bila slabo branjena protiv oluja globalizacije. Isto važi za EU bez Britanaca. Ali trezvena razmatranja malo vrede ovih dana.“
Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue), još trezvenije: „Već dugo se na Ostrvu ne radi o suštinskom sučeljavanju utemeljenih argumenata. Mnogi Britanci će zaokružiti izlazak iz Unije jer žele da udare packu vladajućoj političkoj klasi.“
De Telegraf (Amsterdam), zlurado: „Ankete pokazuju mrtvu trku između pristalica i protivnika Bregzita. Već bi to moralo da navede EU da se zapita: odakle toliki otpor? U kampanji su migracije bile dominantna tema. Stotine hiljada istočnih Evropljana su se doselile u Veliku Britaniju – to je posledica brzog proširenja EU. Nisu svi oduševljeni tim talasom EU-migranata. Brisel je dugo terao po starom, a građani se više nisu osećali zastupljenim. Za to se plaća visoka cena u vidu Bregzita ili barem čitave nesigurnosti koja potiče i od same mogućnosti Bregzita.“
Politiken (Kopenhagen), sa nadom dubljom od strepnje: „Britansko DA ostanku bi ojačalo nade, u vremenu ispunjenim pričom o evropskom raspadu. Ali kampanja nam je otkrila podeljenu Britaniju u podeljenoj Evropi. […] Ništa ne može biti učaureno na teritoriji nacionalne države – ni ekonomski, ni politički ili kulturno. Zato bi britanski ostanak bio ispravan, i više od toga: on je neophodan za stvaranje jake Evrope u veku globalizacije.“
Minhenski Merkur, sa strepnjom dubljom od nade: „Ova Evropa, koncipirana kao tvrđava protiv ratova, sve više postaje izvor ponovo oživljenih nacionalizama, rađa razdor i agresivnost. Nije isključeno da bi izlazak Britanaca oslobodio jednu nit, čije bi povlačenje onda rasparalo celu mrežu.“
Tagescajtung, zgađeno i sudbonosno: „Teško je bilo izdržati kič koji je kapao iz nemačkih medija pri izveštavanju o mogućem Bregzitu. Posebno jer se širi utisak da se radi samo o ekonomskoj politici. Taj utisak je pogrešan. Ulog je mnogo veći od ekonomije. Jer kvalitet života ne zavisi samo od berzanskog kursa. […] Svaki razvod krije opasnost Ratova ruža. Unutar EU deluje kao da se mir podrazumeva. Ali to je iluzija. Kada jedan kamen ispadne, ruši se ceo zid. Ako Britanci odu, ljuljaće se cela Unija.“
Lidove novini (Prag), računski, ali zagonetno: „EU bez Velike Britanije, to je više od matematike za školarce: 28-1=27. To bi bio simbolični šok. Zajednica koja je tokom generacija uvek privlačila nove članice, prvi put bi izgubila važnu članicu. […] Kakav god bio ishod, Brisel će se naći pred pitanjem: da li je bolje da EU ostane bez važne članice ili da konačno ograniči svoj prkosni nagon ka bespogovornom tešnjem povezivanju?“