Potraga za posrednikom na Bliskom istoku

Oružani sukob traje više od dve nedelje i odneo je preko 200 života. Prema rečima generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Guteresa na debati u Savetu bezbednosti, taj konflikt ima „potencijal da izazove nezaustavljivu bezbednosnu i humanitarnu krizu, kao i da osnaži ekstremizam ne samo u Izraelu i u palestinskim područjima već i u celom regionu“.

Ali upravo je najviše telo Ujedinjenih nacija blokirano. Sjedinjene Američke Države su više puta sprečile zauzimanje zajedničkog stava tog tela sastavljenog od 15 predstavnika stalnih i privremenih članova Saveta bezbednosti. Obrazložili su to tvrdnjom da bi takva izjava Saveta bezbednosti ugrozila američke pokušaje posredovanja. A ionako nije bilo ni reči o obavezujućoj rezoluciji.

„Savet bezbednosti nažalost nije mogao da govori jednoglasno samo zato što je to onemogućila jedna zemlja”, rekao je razočarano kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji.

-pročitajte još: Ko bi mogao da posreduje na Bliskom istoku?

Prekid neprijateljstava nije na vidiku

Američki predsednik Džozef Bajden u međuvremenu barem podržava prekid vatre. A i to je trenutno puno. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu neće ni da čuje: „Naređenje glasi: udari protiv terorističkih ciljeva se nastavljaju“. To je on rekao na sednici svog kabineta u ponedeljak (17.5).

Netanjahu očito želi da pokaže snagu i da time ojača izraelsku pregovaračku poziciju. Istovremeno, njemu kao prelaznom premijeru na unutrašnjem planu odgovaraju vojni uspesi, koji bi mu mogli pomoći da nakon nedavnih izbora ipak pronađe svoju većinu za formiranje vlade.

Amerikanci kao mogući posrednici imaju problem verodostojnosti koji potiče iz ere Bajdenovog prethodnika Trampa, koji je 2018. premestio američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. To je bio potez pun simbolike koji je izazvao oduševljenje u Izraelu, a oštru osudu među Palestincima i u čitavom arapskom svetu. Za vreme Trampovog predsedničkog mandata Vašington se povukao iz regiona i nije više sila koja zavodi red. I Bajden je tek na osnovu sve većeg pritiska postao nešto aktivniji.

-pročitajte još: Bliskoistočni sukob: demonstracije u Nemačkoj i Evropi

Evropljanima nedostaje „celoviti strateški koncept“

Nemački demohrišćanin (CDU) Johan Vadeful smatra da još uvek Vašington pre svih ima obavezu da posreduje: „Sjedinjene Američke Države imaju izuzetnu ulogu, uzme li se u obzir njihova bezbednosna saradnja s Izraelom i njihova funkcija strateškog člana Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“, kaže on, ali dodaje da bi i EU i Nemačka morale da se uključe.

Njegov partijski kolega Norbert Retgen rekao je da Evropljani nisu odigrali nikakvu ulogu kao posrednici, ali Vadeful ima donekle drukčije mišljenje. EU i Nemačka, prema njemu, „moraju da podrže posredničku ulogu koju imaju SAD i to ciljanim razgovorima s izraelskom Vladom i predstavnicima palestinske autonomije“. Osim toga, on smatra da bi trebalo iskoristiti „naše mnogobrojne kontakte s izraelskim civilnim društvom, da bi se doprinelo deeskalaciji“.

Političar nemačkih liberala (FDP) Bijan Djir-Sarai smatra da Evropljani još uvek nisu ispunili strateške pretpostavke uspešnog posredovanja: „Nažalost, nemačka Vlada i Evropska unija nemaju celoviti strateški koncept za region. Zato bi zemlje-članice EU morale hitno da razrade sveobuhvatnu bliskoistočnu inicijativu“, kaže Djir-Sarai za DW. „Ta inicijativa bi morala da se dogovori i sprovede sa transatlanskim partnerima“.

-pročitajte još: Gvozdena kupola – životno osiguranje Izraelaca

Šta je sa bliskoistočnim kvartetom?

SAD, Rusija, UN i Evropska unija su 2002. osnovali takozvani „Bliskoistočni kvartet“, pošto je propao mirovni proces vođen u Oslu devedesetih. Ali on dugo nije zasedao. Opunomoćenici Kvarteta su barem u telefonskom kontaktu zbog krize i razgovarali su o mogućim posredničkim koracima, kako je prenelo rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Problem Kvarteta je da je iznutra blokiran na isti način kao Savet bezbednosti, pošto su i akteri uglavnom isti.

Političar nemačkih liberala Aleksandar Graf Lambsdorf smatra da se različiti akteri ne isključuju međusobno. On traži vodeću ulogu Vašingtona, snažnu diplomatsku podršku Evropljana i uključivanje Bliskoistočnog kvarteta, kao i regionalnih sila poput Jordana i Egipta. Te dve arapske države su i u prošlosti u teškim vremenima održale komunikaciju i sa Izraelom i sa Palestincima, a i sada su se ponudile kao posrednici.

Pravo Izraela da postoji i gradnja naselja

Šta će se desiti kada dođe do prekida vatre, svejedno čijim posredovanjem? Šta su dugoročni ciljevi? Da li iko veruje u rešenje „dve države“ koje i dalje zahteva generalni sekretar Ujedinjenih nacija Guteres?

Bijan Djir-Sarai veruje da je upravo to rešenje koje „dugoročno i Izraelu i Palestincima omogućava život u miru“. Vadeful, međutim, dodaje da bi za tako nešto obe strane morale biti spremne na kompromis. On bi, prema njemu, na palestinskoj strani, kao i na strani arapskih država koje podržavaju Palestince, mogao da se sastoji od priznavanja Izraelu prava na postojanje.

Djir-Sarai dodaje da je jedna stvar jasna: „Politika gradnje naselja Netanjahuove vlade je u poslednjih nekoliko godina otežala nove pregovore o ’dve države’ kao rešenju konflikta. Ta politika mora neizostavno odmah da se ukine“.

Nemačka sebe i u ovom slučaju vidi pre svega kao deo Evropske unije. To je povezano s nemačkom istorijom i Holokaustom. Zbog toga je nemačkoj diplomatiji potreban oprez i tanani osećaj.

-pročitajte još: Nemačka i Izrael: posebna veza

Vadeful kaže da ipak ništa ne stoji na putu uravnoteženoj nemačkoj ulozi: „Iz istorijske odgovornosti za državu Izrael, proističe posebna odgovornost za mir i stabilnost regiona“. On dodaje da se Nemačka već uključuje sa „tesnim i razgranatim vezama sa Izraelom, ali na primer i kao najveći finansijer Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA). Međutim, kada su Izrael i jevrejski narod napadnuti, mi ne možemo da ćutimo. Moramo da zauzmemo jasan stav i da stojimo iza naše odgovornosti“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.