„Prebrzo se optužuju izbeglice“

Dojčlandfunk: Masovno seksualno uznemiravanje žena usred metropole u masi ljudi. Jeste li to smatrali mogućim?

Sejran Ateš: U novogodišnjoj noći se dešava da pijani muškarci svojski pogube konce i počnu da se udružuju u grupe koje maltretiraju žene. Dakle, to nije novo. I pored toga, ovde imamo posla sa novom dimenzijom te pojave. Sada su se muškarci koji izgledaju kao Severnoafrikanci ili Arapi očigledno usudili na nešto – i zato što su to muslimani, sada se pitamo ima li sve to veze sa islamom, kako je uopšte došlo do svega, smeju li oni uopšte da piju alkohol? Jer, bili su u alkoholisanom stanju, na koje možda nisu navikli, pa slave Novu godinu iako to nije običaj koji je učvršćen u njihovoj veri... Dakle, ima tu mnogo stvari koje su se složile. Pa su onda naišli na žene koje, razume se, vrlo slobodno slave Novu godinu. Da li je to sada sudar kultura, sve su to pitanja koja treba razjasniti, jer još uvek ne znamo šta se tamo desilo.

Ali, o tome se i radi. Ne znamo ništa o počiniocima, osim da su izgledali kao da su severnoafričkog ili arapskog porekla. Da li se ovde sada prebrzo otvara „paljba“ na migrante i izbeglice?

Naravno. To su diskusije koje se već decenijama vode u Nemačkoj. Moramo nekako da uredimo zajednički život kultura i religija. I sada se desi ovako nešto, pa se neko posluži izrazom „severnoafrički“ i „arapski“, i već smo pokrenuli veliku temu. I to je poprilično brzometno izražavanje, koje nije dobro, jer će naravno oni koji mrze strance i islam odmah da se jave rečima kako su bili u pravu kada su tvrdili da ne treba pustiti izbeglice u zemlju. Pri tome se uopšte ne zna ko su počinioci; mislim da to uopšte ne mogu da budu izbeglice. Zašto bi izbeglice rizikovale da budu proterane iz Nemačke zbog krivičnih dela? Mnogo toga se ovde trpa u istu vreću. Šteta što je tako; bolje bi bilo najpre malo sačekati.

Sada se mnogo govori o seksualnom nasilju nad ženama u novogodišnjoj noći. No, to je fenomen koji postoji i u Nemaca, a predsednik Saveza nemačkih gradova i opština Roland Šefer je upozorio da ovakvi događaji sada podgrevaju netrpeljivost prema strancima. On kaže da među ljudima koji dolaze u Nemačku postoji ista stopa kriminala kao i među Nemcima – prema njegovom iskustvu tu nema razlike.

Svakako – kada je kriminal u pitanju. To vidimo i među dilerima droge i sitnim kriminalcima, to vidimo širom sveta. Profil počinilaca je isti. I pored toga, kada sada čujem glasove kao što je gradonačelnica Kelna koja kaže da žene u odnosu na muškarce treba da drže fizičko rastojanje „dužine ruke“, onda sve dobija drugu dimenziju, sve se pretvara u drugu diskusiju: seksualno samoodređenje žene nije prihvaćeno na isti način u različitim narodima koji žive u ovoj zemlji. Od koga sada žena treba da se udalji na to rastojanje?

Kako Vi vidite taj predlog gradonačelnice Henrijete Reker, koji je na internetu već izazvao mnogo podsmeha i kritika?

Nemam reči za to. Pogotovo što je predlog dala jedna gradonačelnica. Ne znam kako je njoj osamdesetih godina promakao ženski pokret, kada smo uzvikivale da ulice ne pripadaju samo muškarcima, već i ženama. Treba li da živimo u društvu u kojem je dominacija muškaraca na ulici realnost, u kojem mi žene treba da se držimo podalje od muškaraca da nas oni ne bi uznemiravali, treba li ponovo da nam se govori: ako nosiš mini suknju nije čudo ako te siluju? Mislila sam da smo mnogo dalje odmakli od toga, i smatram da ne smemo da ustuknemo ni milimetar samo zato što nam sada dolaze drugi narodi i kulture koje drukčije doživljavaju našu slobodu u Nemačkoj i samoodređenje žena.

Za to samoodređenje se još nismo izborile do kraja, ali smo postigle mnogo i kada bismo sada učinili korak nazad, to bi bila slika jada. Smatram da je to što je gradonačelnica rekla velika bruka za nju. Naravno da kao žena ne treba da se zalećem u hordu muškaraca kao glavom kroz zid ako znam da bi moglo da se desi da me ti muškarci napastvuju. To ne moram, ali to je logika, to je zdrav razum kakav mislim da ima svaka mlada žena.

*Sejran Ateš, 1963, je nemačka autorka tursko-kurdskog porekla rođena u Istanbulu, advokatica koja se aktivno zalaže za prava žena. Pre šest godina se povukla iz javnog života Nemačke nakon što je dobila pretnje smrću zbog svoje knjige „Islamu treba seksualna revolucija“. Bila je članica Nemačke islamske konferencije.