Pregovori počinju u januaru

Savet ministara Evropske unije usvojio je stav po kome pregovori Srbije o članstvu u EU treba da počnu u januaru 2014. godine. Iako se u sinoć (17.12.) zvanično usvojenim zaključcima o napretku Srbije u 2013. godini ne pominje i konkretan datum održavanja prve Međuvladine konferencije EU-Srbija, komesar za proširenje Unije Štefan File, potvrdio je da bi ona trebalo da bude na evropskoj agendi 21. januara.

„Grčka kao zemlja koja preuzima rotirajuće predsedavanje Uniji, informisala je zemlje članice da je plan da se prva Međuvladina konferencija sa Srbijom održi 21. januara“, izjavio je File i najavio ubrzanu pripremu za taj događaj. U Savetu Evropske unije kažu da je to datum za kada je već planiran Savet evropskih ministra spoljnih i opštih poslova, koji bi tako bili u prilici da učestvuju i na prvoj zajedničkoj konferenciji sa Srbijom.

U svojim godišnjim zaključcima, Savet ministara naglašava da će „pažljivo posmatrati“ nastavak zalaganja Srbije u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom. Beograd se poziva i da „posebnu pažnju“ obrati na vladavinu prava u zemlji, što podrazumeva reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnost ključnih institucija, kao i na slobodu medija, zaštitu prava manjina i saradnju u regionu.

Pravno obavezujući sporazum

Savet ministara opštih poslova Evropske unije usvojio je i pregovarački okvir za Srbiju čime su, prema rečima Linasa Linkevičijusa, ministra spoljnih poslova Litvanje, zemlje koja trenutno predsedava EU, „de fakto počeli pregovori sa Srbijom“. U Briselu se naglašava da će procesi pregovora Srbije o članstvu u EU i normalizacije odnosa sa Kosovom teći paralelno. Pitanja koja se tiču Kosova naći će se, osim u izuzetnim slučajevima, u poglavlju 35 pregovaračkog okvira. Očekuje se da će zajedno sa poglavljima 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava i slobode, i poglavlje 35 biti među prvima otvoreno, a među poslednjima zatvoreno.

Pre ulaska u Evropsku uniju, Srbija će, prema odluci Saveta ministara, morati da potpiše „pravno obavezujući dokument“ o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa Kosovom. U Briselu ovakvu formulaciju ne tumače kao priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije, već kao nastavak do sada uspešnih pregovora o normalizaciji odnosa dveju strana.

„Pravno obavezujuće rešenje biće potrebno u budućnosti. Ne govorimo sada o tome, već cenimo proces normalizacije. Svi su primetili da je postignut napredak u tome. Ne treba prejudicirati zaključke, treba čitati tekst takvim kakav je. On samo obezbđuje napredak već postojećeg progresa u odnosima za koji verujem da će se nastaviti u istom duhu kao i dosada“, izjavio je Likevičijus

Proces normalizacije – „kočnica“ za Srbiju?

U trenutku objavljivanja početka pregovore o članstvu Srbije u Briselu niko nije želeo da komentariše moguće trajanje tog procesa. Opšta ocena je da će put biti težak i dug. Komesar za proširenje Štefan File kaže da se brzina napretka Srbije u pregovorima o članstvu ne možete procenjivati u odnosu na pregovore koje su vodile druge zemlje. File navodi da brzina približavanja članstvu u EU zavisi od političke volje u zemlji da se prođe kroz različite reforme i približi evropskim standardima.

„Ako Srbija pristupi pregovorima istom predanošću koju pokazuje u procesu normalizacije odnosa sa Prištinom, ne vidim razloga za odugovlačenje tog procesa. Definitivno ne vidim nastavak normalizacije odnosa sa Kosovom kao komplikaciju na tom putu. Nema razloga da se veruje da će zbog paralelnih procesa Srbiji biti potrebno više vremena da prođe kroz proces pristupanja Evropskoj uniji“, zaključio je File.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorna urednica: Dijana Roščić