Premijeri ostaju, desničari dolaze

U pitanju su tri sasvim različite pokrajine, sa sasvim različitim biračkim telom. Rezultati to potvrđuju: u Baden Virtembergu će harizmatični premijer Vinfrid Krečman (na slici ispod) verovatno zadržati svoju funkciju pošto su njegovi Zeleni prvi put u istoriji završili kao najjača stranka u nekoj pokrajini sa čak 30,5 odsto glasova. Doduše, dosadašnji koalicioni partner, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), skupio je tek 13 odsto glasova pa Zelenima ostaje ili da se okrenu Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) Angele Merkel, ili da privole još Liberale na koaliciju. CDU je spao na 27 odsto glasova. Sledi desnoekstremna partija Alternativa za Nemačku (AfD) sa 15 odsto, dok će se u parlamentu naći još Liberali (FDP) s 8 odsto. Levica je ostala ispod crte sa tri odsto.

U još jednoj zapadnoj pokrajini Porajnju-Palatinatu (Rajnland-Pfalc) je premijerka Malu Drajer (SPD) izgleda uspela da ostane na funkciji pošto je njena partija s 36,4 odsto u finišu kampanje dotukla CDU koji je završio s 32 odsto. Premijerka Drajer je podsetila da su ankete u novembru pokazivale da je SPD čak deset procentnih poena iza najvećih rivala iz CDU, ali su na kraju izbori dobijeni. „Danas ću slaviti“, rekla je premijerka. Slavlje može jedino da joj pomuti što je treća najjača partija AfD koji prema prognozi ima 12,4 odsto podrške, slede Liberali sa 6 i Zeleni koji izgleda jedva prelaze cenzus od pet odsto. Levica je opet ispod crte sa tri odsto. Poražena Julija Klekner (CDU), za koju se čak govorkalo da bi mogla biti sledeća kancelarka, na Tviteru je poručila da nije ostvarena pobeda, ali da je rezultat dovoljan da se spreči većina socijaldemokrata i Zelenih. Međutim, slaba je to uteha poraženoj Juliji Klekner. Evo šta je reporterka DW-a zabeležila u centrali SPD-a u Majncu:

U istočnoj pokrajini Saksonija-Anhalt je stanje sasvim drugačije: CDU je ostao najjača stranka sa 30 odsto podrške, AfD je posebno profitirao i ući će u pokrajinski parlament sa 24 odsto. Slede Levica sa 16 odsto, SPD sa 10,5, dok su Zeleni na taöno 5, a Liberali na 4,8 odsto glasova i pitanje je da li će ih konačni rezultati uvesti u parlament.

Kod svih rezultata se radi o izlaznim anketama koje se u Nemačkoj aktuelizuju praktično iz minuta u minut i po pravilu ne odstupaju uopšte od konačnih izbornih rezultata.

Jačanje populista

Najveći pobednik izbora je jasno Alternativa za Nemačku, stranka kojoj je vetar u leđa dala izbeglička kriza i čija je predsednica Frauke Petri čak izjavila da u slučaju nužde na izbeglice treba pucati na granicama. AfD je nastao pred prošle parlamentarne izbore 2013, tada kao stranka protivnika monetarne unije, ali je ojačao tek nakon što su stranku napustili prvi predsednik i mnogi liberali i preuzeli je desničari i populisti. AfD će sada otežati formiranje parlamentarnih većina u sve tri pokrajine. Evo kako su parlamenti izgledali do sada:

Naravno, AfD neće učestvovati u vlasti ni u jednoj od pokrajina s obzirom da za tako nešto ne može pronaći koalicione partnere. Šefica partije Frauke Petri rekla je za nemački radio da je spremna na opozicioni rad. „Izbori pokazuju da brojni birači okreću leđa etabliranim partijama“, rekla je Petri.

Već mesecima se ova izborna nedelja proglašava za neku vrstu referenduma o izbegličkoj politici Angele Merkel, za koju većina Nemaca smatra da je promašena. U jednom ispitivanju javnog menjenja koje je pre mesec dana organizovao javni servis ARD čak je 81 odsto ispitanika reklo da nemačka vlada nema izbegličko pitanje pod kontrolom. Pred izbore u tri pokrajine kampanja je tekla nesvakidašnje jer su upravo kandidati kancelarkine CDU bili kritičari njene izbegličke politike, dok ju je recimo zeleni premijer Baden Virtemberga svojski podržavao. Zato je i pitanje koliko su gubici demohrišćana pljuska Merkelovoj, a koliko lokalnim stranačkim liderima koji zagovaraju strožu izbegličku politiku.