Rat u Gazi: Anonimno pismo nezadovoljnih činovnika sa Zapada

Anđelik Ajpe je radne dane provodila tako što je u kancelariji u Hagu osmišljavala budućnost holandske spoljne politike. Tokom 21 godine diplomatske karijere bila je zamenica holandskog ambasadora u Omanu i bavila se bliskoistočnom politikom.

Sada je Ajpe nezaposlena. U januaru je napustila holandsko Ministarstvo spoljnih poslova iz protesta prema reakciji svoje vlade na rat između Izraela i Hamasa.

„Ja hranim svoju porodicu. Ali sam partneru rekla – ne mogu više da učestvujem u tome. Na kocki su moj lični i profesionalni integritet“, kaže Ajpe.

Pre napuštanja Ministarstva, učestvovala je u organizaciji sedećih protesta pred zgradom holandske vlade u Hagu, koji su za cilj imali obustavu vatre i primirje u Gazi.

EU i SAD smatraju Hamas terorističkom organizacijom i označili su Hamasov napad na Izrael 7. oktobra 2023. kao „najsmrtonosniji napad na jevrejski narod od holokausta“.

Iz straha da bi trenutno primirje ohrabrilo Hamas, Brisel i Vašington su oklevali da postave zahtev za primirjem, mada je niz zemalja članica Unije pojedinačno postavio taj zahtev. EU je zahtevala „humanitarne koridore i pauze u borbama“ u Gazi.

EU i SAD su tražili pojačan humanitarni pristup Pojasu Gaze i upozoravali na tamošnju tešku situaciju. Vašington podržava Izrael finansijski i vojno, a nastavljen je i izvoz naoružanja i vojne opreme iz više evropskih zemalja u Izrael. Među njima su Holandija i Nemačka.  

„Zabrinutost se suspenduje“

Ajpe ima mnogo obaveza, iako je ostala bez posla. Radila je na povezivanju diplomata sa obe strane Atlantika, onih koji dele njen stav.

Prošlog petka (2. februar) je oko 800 državnih službenika iz Evropske unije, Velike Britanije i SAD objavilo anonimno pismo u kojem od svojih vlada zahtevaju promenu kursa. Ajpe kaže da je od objavljivanja pisma broj potpisnika porastao na skoro 900.

„Izrazili smo zabrinutost, da politika naših vlada/institucija ne služi našem interesu… naša profesionalna razmišljanja su suspendovana političkim i ideološkim razmišljanjem“, kaže se u pismu.

Visoki službenik Evropske unije koji je sastavio nacrt pisma – i zamolio da mu ne navodimo ime – kaže za DW da u kancelarijama vlada „kultura ćutanja“ i da ljudi koji se jave za reč bivaju posmatrani kao „veoma emocionalni aktivisti“.

U pismu se kaže da su vlade podržale Izrael „bez pravih uslova ili obaveze za polaganje računa“. „Postoji verodostojan rizik da politika naših vlada doprinese teškom kršenju međunarodnog humanitarnog prava“, kaže se u pismu.

Ajpe kaže da su pismo potpisali državni činovnici iz Nemačke, Belgije, Finske, Velike Britanije, Francuske, Švedske i institucija Evropske unije. DW ne može da proveri identitet ili broj potpisnika.

Ako se uzme u obzir da u svim tim zemljama postoji na stotine hiljada državnih službenika, 900 imena je izuzetno mali broj.

Ali transatlantsko saopštenje je do sada najopsežniji zvanični protesni dokument. Ajpe smatra da je to samo vrh ledenog brega. Dodaje da su američki državni službenici posebno oprezni zbog nedovoljne zaštite komunikacije na radnom mestu.

Novinska mreža EU Observer je prošlog meseca izvestila o posebnom saopštenju koje je potpisalo 1.500 službenika Evropske unije. U njemu se traži embargo na isporuke oružja Izraelu.

Al Džazira je u oktobru javila o pismu koje je navodno potpisalo 800 saradnika Evropske unije u kojem se kaže da se „EU sa svojim reakcijom na sukob izlaže opasnosti da izgubi celokupni kredibilitet“.

Izrael odbacuje optužbe

Izraelski zvaničnici odbacuju tvrdnje iz pisma da „Izrael u vojnim akcijama u Gazi nije postavio nikakve granice“. Izraelska vojska kaže da čini „sve što je moguće da bi ograničila civilne žrtve u Gazi“.

„Hamas koristi te napore tako što podstiče civile da ignorišu upozorenja izraelske vojske“, kaže se na sajtu vojske. Tamo se kao primeri navode telefonske poruke i pozivi te štampani leci koje je Izrael uputio civilima u tom području.

Jedan predstavnik Izraela u Briselu je na pisma reagovao ovako: „U vremenima kao što je ovo za našu zemlju, nije lako da se gleda kako neki pojedinci biraju da budu protiv. Pokušavaju da iskoriste situaciju, da ruiniraju dobre radne odnose između naših zemalja i da podriju sve što smo do sada postigli. To je za žaljenje ali mi ne verujemo da to predstavlja celokupne zemlje.“

„Normalno“ da se vodi debata

Ministarstvima spoljnih poslova je izgleda jasno da u delovima centara moći ima nezadovoljstva.

„Normalno je da se i u našem ministarstvu vodi društvena debata o sukobu između Izraela i Hamasa. Mišljenja smo da treba da postoji prostor za tu debatu i ohrabrujemo saradnike da interno stupe u dijalog“, rekao je portparol holandskog Ministarstva spoljnih poslova za DW.

„Istovremeno, politiku Ministarstva određuje ministar, a on je dužan da za nju pred Parlamentom polaže račun. To se podrazumeva u radu svakog državnog službenika“, dodaje on.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je „primilo k znanju“ transatlantsko pismo. Evropska komisija izjavljuje da „razmatra“ saopštenje u pismu.

Portparol britanskog Ministarstva spoljnih poslova je za DW izjavio: „Velika Britanija želi što skoriji završetak borbi u Gazi“ i zahteva i dalje poštovanje humanitarnog međunarodnog prava kao i zaštitu civila.

Nema jedinstva u Uniji?

Mihaj Kihaja, stručnjak za bliskoistočnu politiku u Centru za evropske politike, kaže da bi ovakva pisma mogla da povećaju pritisak na evropske i američke donosioce odluka „da insistiraju na primirju, ali da ulože napore da se pronađe dugoročno rešenje“.

Dodaje da se razlike u stavovima ne pokazuju samo iza zatvorenih vrata, pa trajna napetost u vezi sa ovim pitanjima čini zajedničko delovanje manje verovatnim. „EU će nažalost i dalje imati poteškoća da u slučaju konflikta u Gazi govori jednim glasom“, rekao je on.

U poslednjih nekoliko nedelja Brisel pokušava da ne bude samo posmatrač već i posrednik, nastojeći da ispita mogućnost rešenje sa dve države kod svih zainteresovanih strana.

Kihaja smatra da taj plan zahteva „snažnu podršku zemalja članica, pristanak regiona i praktične korake ka realizaciji“. On dodaje da će u suprotnom taj plan „postati još jedan tigar od papira“.