Renesansa nemačke desnice

Jesenja ofanziva je fraza iz vojnog žargona, koju sada uveliko koristi nemačka politička partija „Alternativa za Nemačku“ (AfD). To je partija koja se nakon podela na ekonomske liberale i radikalne desničare smatrala sahranjenom, no sada beleži veliki rast. Aktuelno istraživanje javnog mnjenja pokazuje da bi AfP širom Njemačke ovoga trenutka dobila 7, u Bavarskoj 9, a u Saksoniji čak 13 odsto glasova birača. Pri tome se radi o desnom krilu AfP, koje sada nastupa pod imenom ove partije.

Jedan od vodećih ljudi Alternative za Nemačku, šef ove partije u Brandenburgu, Aleksander Gauland, prikuplja poene u javnim nastupima sa minimalno ali efektno promenjenim citatom Angele Merkel, koji glasi: „Mi ne želimo da uspemo u tome“, što je replika na kancelarkinu izjavu „Mi ćemo uspeti u tome“, u kontekstu rešavanja izbegličke krize. Tako kao i Gauland razmišlja i cela partijska baza, pre svega na istoku Nemačke. Ta baza je tamo otvoreno desno-populistička i stalno agituje protiv izbeglica. Sada AfD u svojoj jesenjoj ofanzivi želi da podigne svoje pristalice na demonstracije protiv onih koji u Berlinu kreiraju izbegličku politiku. Narednog marta su izbori u saveznim zemljama Saksonija-Anhalt, Rajnland-Pfalc i Baden-Virtemberg. A tema izbeglica je u izbornoj kampanji otkrivena kao top tema.

Strah od ulice

I zaista, kada su u pitanju izbeglice koje ne prestaju da dolaze, Nemačkoj preti potpuna promena raspoloženja. „Kultura dobrodošlice“ pretvara se u „kulturu odbijanja“. Čak 51 odsto ispitanika je, kako pokazuju rezultati agencije Infratest dimap, uznemireno zbog masovnog dolaska izbeglica. I ton onih, koji odbacuju kurs Angele Merkel prema izbeglicama, postaje sve oštriji. Poruka „Bežite dalje!“ je još bezazlen zahtev sa ulice upućen izbeglicama da napuste Nemačku i idu u druge zemlje. Politikolog Hajo Funke sa Slobodnog univerziteta u Berlinu govori o „rulji, koja je zagospodarila svakodnevicom“. Konkretno on se poziva na grad Majsen na Elbi u kojem, kako se čini, nestaju granice između ekstremnih desničara i dela umerenog građanskog sloja.

Do istog zaključka došao je Ured za zaštitu ustavnog poretka za Saksoniju-Anhalt, što je naziv za tajnu službu koja deluje u unutrašnjosti ove nemačke pokrajine. „Sve više građana gubi osećaj ustručavanja i približavaju se desnim ekstremistima“, upozorava ova tajna služba. Sociolog Hajnc Bude ovu socijalnu grupu naziva „milje ogorčenih“. „Tu uspeva kultura zavisti prema izbeglicama o kojima se nemačka država brine, dok se oni osećaju zakinuti. Ti građani pri tome pripadaju umerenom sloju i obrazovani su“, kaže Bude.

Frustrirana generacija

Reč je uglavnom o frustriranim ljudima, koji su prešli 50 godina i koji osećaju da su za nešto zakinuti u životu, da su mogli i više da ostvare. Sociolog Bude u tom kontekstu govori o „proleterijatu iz uslužnih delatnosti“. Oni su loše plaćeni i nedovoljno priznati. Često ih nalazite u branši dostavljača pisama i paketa. To je sloj ili grupa stanovništva koja čini deset odsto populacije.

Sve to dodatno uznemiruje politički Berlin. Sednice poslaničkih klubova postaju sve emocionalnije, tvrde insajderi. Oni upozoravaju na opasnost sve veće „kulture dobrodošlice“ , mnogo češće se javljaju za reč. U kancelarkinoj stranci CDU, poslanici počinju da se distanciraju od Angele Merkel. „Plašimo se naroda“, priznaje jedan vodeći član Demohrišćanske unije. „Plašimo se i besa i reakcije jednog dela poslaničkog kluba.“

Stoga ne treba da čudi da se uspavana Pegida ponovo budi. Ritualne šetnje ponedeljkom kroz Drezden i druge gradove bile su prošlost. Ali ovog ponedeljka (11.10.) ponovo se u Drezdenu okupilo 9.000 ljudi. Merkelova je psovana kao izdajnica svog naroda a izbeglice koje traže azil nazvane su „stokom“. Upravo u ovako usijanoj atmosferi približava se godišnjica demonstracija Pegide, koja pada u naredni ponedeljak (19.10.). U takvoj klimi jača i neonacistička NPD. Kada bi se sada održali izbori u Saksoniji , NPD bi bez problema prešla izborni prag od pet posto.

Raspoloženje varira

Raspoloženje u Nemačkoj varira između poverenja u državu u smislu kancelarkinog citata „Uspećemo!“ i početaka neuroze identiteta koji se ogledaju u mantri „Brod je pun!“ Sociološkinja Najka Fodutan smatra da je nemačko društvo po pitanju useljavanja „duboko podeljeno“. Nemački predsednik Joahim Gauk prepoznao je ovu podelu i upozorio unapred na probleme. „Imamo bezgranično srce“, rekao je on, „ali naše mogućnosti su ograničene“.

Iza kulisa vlada užarena situacija. Među poslanicima CDU kucnuo je čas političara zaduženih za unutrašnje političke teme. Na sednici iza zatvorenih vrata u utorak navodno su sevale varnice, a Angeli Merkel je prebacivano sve i svašta. U sredu su se demohrišćanski političari iz pet pokrajina bivše Istočne Nemačke javno sastali i javno napadali kancelarku. To pokazuje svu ozbiljnost situacije. To je indicija koja pokazuje da bi situacija mogla da se promeni na uštrb izbeglica.

I pored toga se čini da je kancelarka na čvrstim nogama, kako smatra politikolog Timo Lohocki. On kaže da je podrška Merkelovoj samo minimalno opala, zbog neslaganja stanovništva sa njenim merama za izbeglice. Zanimljiv je istovremeni porast simpatija za članove njenog kabineta. A u njemu sede ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer i ministar finansija Volfgang Šojble – kočničari politike otvorenih vrata za izbeglice.