SAD i EU: Trgovinski rat ili dogovor?

Zastave Evropske unije i Sjedinjenih Država vijorile su u kampusu Univerziteta Merilend nadomak Vašingtona. Tu se ove sedmice odvijao sastanak komesara i ministara EU i SAD u Savetu za trgovinu i tehnologije (TTC). Taj Savet, formiran prošle godine, trebalo bi da koordinira zajedničke projekte u oblasti trgovine, ekonomije i tehnologije.

pročitajte još:Vašington: Teški razgovori SAD i EU o subvencijama

No, nije sve išlo glatko. Susret je protekao u senci novog paketa zakona za suzbijanje inflacije koji je donela administracija američkog predsednika Džoa Bajdena.

Taj paket predviđa oko 400 milijardi dolara za energetsku bezbednost i zaštitu klime, goleme subvencije za električne automobile, baterije i obnovljive izvore energije. Spor nastaje oko toga što novac može da se povuče samo za proizvode koji se prave na teritoriji Severne Amerike. EU prebacuje Beloj kući protekcionizam i boji se da su evropske firme zakinute.

„Ubica radnih mesta" u Evropi

„Zahtevamo da nam se ne nameću diskriminišući uslovi, i da evropska preduzeća i evropski izvoz u SAD budu tretirani jednako kao američka preduzeća i američki izvoz u Evropi“, rekao je za DW Valdis Dombrovskis, komesar EU za privredu.

pročitajte još:SAD i EU: Ko nudi više za čipove?

Još oštriji je bio francuski predsednik Emanuel Makron koji je američki zakon nazvao „ubicom radnih mesta“ u Evropi. Recimo, kupci električnih automobila dobijaće do 7.500 dolara poreskih olakšica – ali samo ako su automobili sastavljeni u Severnoj Americi, i ako odatle potiče veći deo baterije.

„Još nije jasno da li je cilj nove američke politike da privuče više evropske industrije u Sjedinjene Države“, ocenjuje za DW Emili Benson iz vašingtonske organizacije Centar za međunarodne i strateške studije.

Da li između SAD i EU preti trgovinski rat? „Preterano je govoriti o trgovinskom ratu“, kaže Tajson Barker, koji u Nemačkom društvu za spoljnu politiku vodi odeljenje za tehnologiju. Treba, kaže, sačekati kako će tačno od januara SAD tumačiti nove zakone.

„Postoji izvestan prostor u formulisanju zakona koji omogućava Beloj kući da sredstva učine bolje dostupnim za partnere u Evropi, Japanu i Južnoj Koreji“, navodi Barker za DW.

Promene je nagovestio i predsednik Bajden. Poznavaoci prilika spekulišu da bi Bela kuća mogla podzakonskim aktom da u primenu zakona uvrsti i recimo automobile proizvedene u Evropi. Tako Bajden ne bi opet morao da iznosi zakon u Kongres, što bi za njegovu administraciju bilo neprijatno iskustvo.

Nije trgovinski rat, ali...

Američki Zakon o suzbijanju inflacije (IRA) hvaljen je kao najvažniji doprinos zaštiti klime u istoriji SAD. Posle sastanka na Univerzitetu Merilend, evropski komesar Dombrovskis je rekao da je „nešto optimističniji“, ali da ima još „mnogo posla“.

I komesarka EU za zaštitu konkurencije Margaret Vestager rekla je da nema govora o „trgovinskom ratu“, te da trenutno postoji samo jedan rat – onaj u Ukrajini. „Trebalo bi da tražimo rešenja, to je mnogo brže od konflikta“, rekla je ona o sporu sa SAD.

pročitajte još:Evropljani su prepušteni sami sebi

„Veoma je visok rizik od diskriminacije evropskih firmi“, dodala je Vestager u razgovoru za DW. „I mi u Evropi dajemo mnogo subvencija, ali ne diskriminišemo.“

Inače, Savet za trgovinu i tehnologije bavio se i uskim grlima u dopremanju poluprovodnika, važnih materijala za visoku tehnologiju na čijem tržištu dominira Kina. Traga se i za rešenjima za bolju zaštitu podvodnih kablova koji omogućavaju internet-veze.

Savet TTC „protiv" Kine

Iako se to ne govori otvoreno, ovaj Savet je zapravo skovan zbog konkurencije sa Kinom na tehnološkom polju. Međutim, po pitanju Kine, partneri se ne slažu u potpunosti.

SAD, na primer, zahtevaju da EU podrži „pooštrene kontrole“, odnosno ograničenje uvoza kineskih čipova. To bi pogodilo, između ostalih, holandsku kompaniju ASML, ali i neke nemačke kompanije.

Dok SAD Kinu pre svega vide kao pretnju, EU ne deli nužno isto mišljenje, rekao je Barker. „Evropska komisija ne može na silu da predstavlja 27 država članica po pitanju Kine jer tu ne postoji jednoglasnost“, rekao je Barker.

Ima li ova saradnja budućnost?

TTC je postavio ambiciozne ciljeve za svoj sledeći sastanak u Švedskoj sledeće godine. „TTC je zapravo stvoren da otvori novi teren saradnje SAD i EU bez trgovinskih sporova“, objašnjava Benson.

„Ali već vidimo da TTC postaje žrtva ovog starog problema, komplikovanih transatlantskih trgovinskih odnosa u poslednjih nekoliko decenija. Dakle, ovo je kritičan trenutak, da se vidi da li TTC zaista služi svojoj svrsi."

st/nr (dw, dpa, ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.