Stari političar na čelu zemlje revolucije

Tunišani veruju da će novi predsednik prevazići podele i naciji dati novu snagu. Beži Kaid Esebsi ima 88 godina i bio je ministar još pre mnogo decenija – u doba prvog predsednika Tuniške republike Habiba Burgibe. Na prvi pogled, neobičan izbor za vođu koji bi trebalo da preporodi zemlju. Ali njegove godine su verovatno bile prednost u borbi sa protivkandidatom Monsefom Marzukijem: „Mnogi Tunišani su tražili snažnu ličnost, oca nacije. Uz to, za razliku od Marzukija, bio je u položaju da ujedini, umesto da deli“, kaže za DW Hardi Ostri, upravnik ogranka fondacije Konrad Adenauer u Tunisu. „To je ono što su Tunižani želeli nakon burne 2013. godine.“

Tu godinu je obeležio haos unutar prelazne vlade koja je bila islamski orijentisana. Vlasti su bile popustljive prema nasilnim islamističkim grupama i to je dovelo do osetnog pogoršanja bezbednosne situacije. Paralelno sa tim, životni standard građana je naglo opao. U takvoj situaciji, mnogi glasači su se opredelili za čoveka koji je odavno poznat na političkoj sceni.

Prestar za diktaturu

Esebsi je tokom kampanje narodu obećao moderni Tunis, državu koji je otvorena prema svetu. Pod autokratom Ben Alijem, koji je zemljom vladao od kasnih osamdesetih do 2011, Esebsi se nije isticao ni kao poslušnik režima ni kao opozicionar. Čak nije ni direktno učestvovao u revoluciji 2011, iako zastupa ideje Arapskog proleća. Ali koliko jedan 88-godišnjak može da brani vrednosti ljutite omladine? „Mnogi mladi ljudi oslanjaju se na ovog starog gospodina. On i njegova stranka obećavaju da će raditi na rešavanju problema koje brinu mlade, odnosno na borbi protiv nezaposlenosti. Osim toga, u njegovim godinama neće osnovati diktaturu, i to je veoma važan aspekt“, kaže Ostri.

Novom predsedniku očigledno nije previše naškodilo što 2011. nije bio među onima koji su rušili Ben Alija. Naprotiv, upravo je razočaranje u takozvane heroje revolucije pojačalo njegovu popularnost. Njegov direktni konkurent Marzuki, iako bivši borac za ljudska prava, izgubio je na ugledu u očima mnogih građana. Zameraju mu da se nije se dovoljno jasno distancirao od islamista dok je bio na funkciji prelaznog predsednika. Na primer, Marzuki je pozivao problematične islamske propovednike u zvanične posete predsedničkoj palati, iako su njegove zvanice važile za osobe sklone nasilju.

Esebsi nije samo pomiritelj u očima Tunišana. On bio mogao da odigra i ključnu ulogu u stvaranju spoljne politike koja neguje dobre odnose i sa arapskim susedima i sa Evropom. U to veruje i Ostri: „Esebsi će zastupati klasičnu tunišansku poziciju. On mora da neguje dobre odnose ka susedima već zbog velikog geostrateškog značaja Tunisa i veličine zemlje“, i dodaje da novi predsednik ceni veze sa Evropom: „Nemački angažman tokom prelazne faze za njega je bio posebno važan.“ Ta faza je u Tunisu potrajala godinama, jer je novi Ustav donet tek u januaru ove godine.

Novi Burgiba?

Ime Habiba Burgibe koji je vladao Tunisom između 1957. i 1987. često se pominje kada se govori o novom predsedniku. Kada je pre dve godine religiozna Enahda sačinila predlog Ustava u kojem su dovedena u pitanje mnoga dostignuća iz doba prvog predsednika – na primer ravnopravnost muškaraca i žena i jasna podela između crkve i države – Esebsi se postavio kao branilac Burgibinog zaveštanja. Ali to ne znači da će novi predsednik usredsrediti svoju energiju da iznova stvori jedan davno prošli period, kaže Ostri. „On sigurno neće iznova da bije bitke iz pedesetih godina, već će svima pokazati da je čovečanstvo napredovalo i da ono što je postignuto pod Burgibom mora da se sačuva.“

Tunis je do sada važio za uzor u pogledu demokratskih pokreta u severnoj Africi. Zapad sada očekuje od Esebsija da nastavi da se kreće tim putem. Novog čoveka na čelu Tunisa čeka puno posla.