Svađa oko milijardi – ista meta, isto odstojanje
20. jun 2020.
Niko u Evropskoj uniji ne poriče dubinu recesije koja sledi. U petak su šefovi država i vlada o tome razgovarali u „konstruktivnoj atmosferi“, kako je prenela nemačka kancelarka Angela Merkel posle video-konferencije. „Ostaju veliki mostovi koje moramo da izgradimo“, rekla je ona slikovito o tome što još nema konačnog dogovora.
Nemačka od jula preuzima predsedavanje EU od Hrvatske i time i težak zadatak da postigne konsenzus o fondu za ekonomski oporavak od posledica pandemije.
Tokom razgovora se ispostavilo da još ne postoji saglasnost ni o ekonomskim pokazateljima koji bi odredili ko će koliko para dobiti iz zajedničkog lonca.
Irski premijer Leo Varadkar napisao je na Tviteru da je njegova zemlja teško pogođena krizom i da bi trebalo da polaže pravo na deo fonda. Time je počela borba za milijarde koje, očito, neće završiti samo u Italiji i Španiji, zemljama najteže pogođenim krizom.
Četiri štedljiva jahača
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je ponovio da ima čvrst dogovor sa liderima Holandije, Švedske i Danske. Tako je podsetio na „štedljivu četvorku“, grupu zemalja koja se zalaže da fond bude što manji i da sav novac bude pozajmljen kao kredit – a ne dat kao bespovratna pomoć.
„Tu se ništa nije promenilo“, priznala je i Merkel kojoj će dopasti zadatak da narednih nedelja ubedi „štedljive“ u neophodnost kompromisa.
Evropska komisija je predložila da fond iznosi 750 milijardi evra, što četiri države predvođene Austrijom odbacuju. Prethodno su Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron predložili 500 milijardi evra bespovratne pomoći – to je prvi put da je Nemačka pristala da EU napravi zajedničke dugove.
Novac uložiti u „budućnost“
Evropska komisija i vodeće članice su saglasni da novac treba da ode na održive projekte koji ne pogoršavaju klimatske promene. „Za budućnost EU“, kako kaže Merkel. Nordijske zemlje upozoravaju da novac ne treba proćerdati u smanjenje poreza, kako to hoće italijanski šef diplomatije Luiđi Dimajo.
Stvar pogoršava činjenica da se paralelno odvijaju tradicionalno teški razgovori o redovnom sedmogodišnjem budžetu EU u kojem valja popuniti rupu koju je ostavila Velika Britanija kao nekadašnji neto platiša u briselsku kasu.
Sledeći sastanak šefova država i vlada EU mogao bi da se održi neposredno, posle meseci video-konferencija. To bi trebalo da se desi krajem jula ili početkom avgusta, kada je moguć dogovor.