Nemačke tabu teme
27. maj 2019.
Donald Tramp se pobrinuo za to da se u SAD, u nekim porodicama i među prijateljima više ne priča o predsedniku. Među Britancima je slično kada je reč o temi Bregzit. I u Nemačkoj je tema izbeglica toliko osetljiva da je brojni građani radije zaobilaze. U prijateljskim krugovima - i u javnosti.
„Koje su to osetljive teme kod kojih se opečemo ako o njima pričamo?“. To pitanje koje je postavio renomirani Institut za demoskopiju Alensbah u okviru istraživanja na uzorku od 1283 ispitanika u celoj Nemačkoj. 71 posto ispitanih je od 14 ponuđenih odgovora odabralo temu izbeglica. Takođe, kao apsolutno osetljiva tema je označen: islam.
Razdor između elite i stanovništva
Šefica Instituta Renate Keher je sprovela ovu studiju o kojoj je u gostujućem komentaru u Frankfurter Algemajne cajtungu napisala: „Uznemirenost iz 2015. i 2016. godine je u velikoj meri nestala. Ostao je utisak da elite ne uzimaju u dovoljnoj meri ozbiljno zabrinutost stanovništva, pa čak i sumnjaju u njih.“
I kada je reč o trećoj temi se, prema mišljenju ispitanih, može izjašnjavati samo oprezno: ljubav prema domovini i patriotizam. Pre svega je značajan razvoj situacije poslednjih godina: Pre decenije samo je 16 posto smatralo patriotizam osetljivom temom, pre 15 godina je taj broj porastao na 26 posto, trenutno za 41 posto Nemaca ovo predstavlja tabu temu.
„U međuvremenu trećina stanovništva kaže da bi političari trebalo da se čuvaju od toga da pokažu nacionalni ponos ako ne žele da se izlože žestokim napadima“, piše Keher. Građani se sve više plaše da spolja budu viđeni kao desničari ako se izjasne kao patriote, kaže ona.
Granice slobode pre svega u javnom prostoru
Još jedan zanimljiv rezultat studije iz Alensbaha pokazuje sledeće: Velika je razlika govoriti o osetljivim temama u krugu prijatelja i poznanika i u javnosti. 59 posto stanovništva smatra da se privatna mišljenja mogu slobodno izraziti. U javnom prostoru to garantuje samo 18 posto ispitanih.
U okviru ove studije su kada je reč o ovoj temi postavili dodatna pitanja i ispitali Nemce o izbeglicama: 61 posto ispitanih smatra da je rizično javno reći da je za izbeglice urađeno previše. U privatnom prostoru taj broj iznosi samo 31 posto. Renare Keher smatra da je opseg sloboda u javnom prostoru sve manji. Tome su, kako ona kaže, doprinele ne samo nerešene kontroverze o važnim odlukama, već i rigoroznost sa kojom se zahtevaju određena pravila izražavanja.
Rezultat je sledeći: Svaki drugi građanin je ubeđen da se danas mnogo više pazi na to kako se u javnosti ponaša i šta se kaže. Svaki treći Nemac kaže da je slobodno izražavanje mišljenja moguće još samo u privatnom prostoru. 41 posto kritikuje preteranu političku korektnost.
Najbolji primer za to: Kaže se da se ne treba govoriti o „strancima“ već o „osobama sa migrantskom pozadinom“. „To je pojam koji je pogodan za akademske seminare, ali ne i za svakodnevni jezik“, kaže Renate Kecer. Dvoje od troje Nemaca to vidi na isti način i izbor reči smatra preteranim. I rodna neutralnost prema mišljenju većine ide predaleko i dovodi do nerazumevanja među generacijama i obrazovnim slojevima, baš kao i zvanično uvođenje trećeg spola.
Ako onda još i „kralj crnaca“ u knjizi Astrid Lindgrens „Pipi Duga čarapa“ mora biti preimenovan u „kralj Pacifika“ kako bi se prema današnjim merilima bilo politički korektno onda je to mnogima previše. Tri od četiri Nemca žele radije da bude zadržana orginalna verzija i jasno odbijaju predlog korekcije koji je u skladu sa današnjom senzibilnošću i normama. Tendencija onih koji to odbijaju je u porastu.
Pre svih nemačko stanovništvo, koje, kako kaže Keher, ima relativno sveža istorijska sećanja na podvrgavanje strogim propisima i ograničavanja ove diskusije idu predaleko. Oni su sve više iziritirani propisima o tome šta se sme reći i kako se mora ponašati, kaže Keher.
Poštovanje umesto vaspitanja
„Brojnim građanima u tom smislu nedostaje poštovanja da žele da budu shvaćeni ozbiljno sa svojim brigama i stavovima, da se o bitnim tendencijama otvoreno diskutuje i da žele biti pošteđeni ludila u vaspitanju“, zaključuje Renate Keher.
Ipak: Kada je reč o temi zaštite klime, ravnopravnosti, nezaposlenosti ili vaspitanja dece velika većina Nemaca se ne oseća ograničenim u svojoj slobodi izražavanja.