Tenzije u Kataloniji
21. septembar 2017.
„Prestanite sa eskalacijom ovog radikalizma jednom za svagda“, pozvao je španski premijer Marijano Rahoj demonstrante i zvaničnike u Kataloniji. „Još nije kasno da se izbegnu veći problemi.“ Dok je to govorio, u sredu uveče sve do ranih jutarnjih sati u četvrtak stotine demonstranata blokirale su zgradu regionalnog potpredsedništva u Barseloni kako bi tamo zatočili policajce koji su vršili racije.
Uhapšeno je 14 zvaničnika Katalonije nakon insistiranja regionalnih vlasti da 1. oktobra održe referendum o nezavisnosti uprkos protivljenju Madrida i odluci Ustavnog suda. Saopšteno je i da je policija zaplenila nešto manje od deset miliona glasačkih listića.
Vodeći listovi El Pais i El Mundo ocenjuju da je Madrid zadao veliki udarac organizaciji glasanja. Među uhapšenima je i Žozep Marija Hove, potpredsednik regionalne katalonske vlade. Visoki sud Katalonije je saopštio da su on i drugi visoki zvaničnici uhapšeni na osnovu istrage koja je počela još u februaru. Neimenovani izvor iz suda tvrdi da im se na teret stavlja da su ukrali i za potrebe separatista zloupotrebili poverljive podatke o španskim građanima.
Pregovori sve dalje
„Španska vlada je postala sramota za demokratiju“, rekao je Karles Pudžemon, šef katalonske vlade. „Nećemo se vraćati u mračna vremena.“ On je optužio Madrid da uvodi de fakto vanredno stanje kako bi sprečio održavanje referenduma.
Prema izveštajima medija, na protestima su se pojavile prve naznake nasilja nakon što su nedeljama demonstracije bile masovne, ali mirne. Nepoznati počinioci su ciglom oštetili vrata prostorija katalonskih Socijalista, koji su protiv otcepljenja od Španije. Protesta za nezavisnost Katalonije bilo je u drugim gradovima regiona, kao i u Madridu. „Ovde smo više zbog ponosa nego zbog nezavisnosti“, rekao je 23-godišnji Mark iz Barselone. „Ako ne dobijemo nezavisnost danas, dobićemo sutra ili prekosutra.“
„Naravno, mogu se oduzeti izborni listići, mogu se zatočiti gradonačelnici koji učestvuju u referendumu, ali regionalna vlada neće odustati i posle nekog vremena ponovo će planirati referendum“, komentariše Ginter Majhold, stručnjak za Španiju iz berlinske Fondacije za nauku i politiku. On je za radio Dojčlandfunk rekao da „Španija ulazi u konstelaciju u kojoj su rešenja pregovorima sve manje verovatna“ iako samo ona mogu da pomognu.
Nacionalizam jača
Majhold podseća da prema španskom Ustavu vlasti u Madridu mogu obavezati regionalne vlasti da sprovode određene odluke i tako dokinuti svaku autonomiju. To su, ocenjuje Majhold, povoljni uslovi za cvetanje katalonskog nacionalizma. „U katalonskoj vladi su spojene raznorodne radikalne snage koje pokušavaju da politički prisvoje i iskoriste ovaj nacionalizam. Ponašanje španskog premijera Rahoja im ide u prilog jer on ne daje ni naznaku da želi da pregovara. Na posletku Katalonija ima određene argumente, recimo u pogledu finansijskog uređenja gde je susedna Baskija mnogo bolje tretirana.“
Ankete pokazuju da su Katalonci žestoko podeljeni po pitanju nezavisnosti, ali da ubedljiva većina želi da se referendum održi. Prema anketi iz jula, 49,4 odsto Katalonaca je protiv nezavisnosti, a 41,1 za nezavisnost. Centralne vlasti u Madridu ukazuju da Ustav ne predviđa mogućnost otcepljenja i da samo centralna Vlada ima pravo da raspisuje referendume.
nr/afp/dpa/dlf