Toplotni talasi će biti sve češći
2. avgust 2018.
Rekordno visoke temperature u Nemačkoj, i do 39 stepeni, šumski požari u Švedskoj i drugim zemljama na severu kontinenta, kao i otrovne alge u neobično toplom Severnom moru u Poljskoj – Evropa stenje pogođena trenutnim toplotnim udarom. Dok već dugo traju veoma visoke temperature u velikom delu Evrope, nameće se pitanje - da li su klimatske promene za to odgovorne?
Naučnici kažu - da. „Verovatnoća da su za ovaj toplotni talas razlog klimatske promene je udvostručena“, kaže Gert van Oldenborg sa Kraljevskog holandskog meteorološkog instituta. Van Oldeborg je član mreže organizacije „World Weather Atribution“ (WWA) u kojoj naučnici sa sedam instituta u skoro realnom vremenu istražuju moguću vezu između klimatskih promena i ekstremnih vremenskih uslova koji trenutno vladaju na evropskom kontinentu. Tim WWA je analizirao ovaj toplotni talas u Evropi i protekle nedelje predstavio rezultate svog rada.
Kako naučnici to računaju?
Ranije nije bilo jednostavno zaključiti šta je konkretan razlog za vremenske (ne)prilike. Jer, mnogi su faktori koji utiču na toplotne talase, oluje i jake kiše. Danas, zahvaljujući superkompjuterima i najnovijim klimatskim modelima, naučnici mogu da izračunaju verovatnoću kojom su pojedinačne vremenske prilike prouzrokovane klimatskim promenama.
To funkcioniše po principu kako lekari mogu da ustanove vezu između pušenja i oboljenja od raka. „Pušenje nije jedini razlog, ali povećava verovatnoću da se dobije rak“, kaže Friderike Oto, naučnica sa Oksfordskog Instituta za ekološke promene.
Naučnici mreže WWA su već uspeli da pokažu kako su klimatske promene utrostručile mogućnost da dođe do uragana Harvi, a učetvorostručile mogućnost toplotnog talasa u južnoj Evropi prošle godine. Suprotno tome, klimatske promene na primer nisu uticale na suše u Sao Paolu 2014.
Kakva je veza između klimatskih promena i aktuelnog toplotnog talasa?
Kao osnovu za svoj istraživački rad, tim WWA je uzeo aktuelna i istorijska merenja temperature sa sedam meteoroloških stanica u severnoj Evropi. Stanice u Finskoj, Danskoj, Nemačkoj, Irskoj, Holandiji, Norveškoj i Švedskoj izabrane su iz praktičnih razloga – digitalna merenja su bila odmah dostupna i sežu do početka 19. veka. Potom su u oba klimatska modela dodati različiti scenariji – klima u kojoj živimo, i klima bez gasova koje proizvode ljudi. Rezultati su potom upoređeni.
U slučaju Kopenhagena grupa je izračunala da se toplotni talasi, kao ovaj aktuelni, događaju svakih sedam godina. Ali, u klimi koju nisu promenili ljudi, ovakvi talasi bi se događali tek na svakih 35 godina. Analizama svih sedam meteoroloških stanica došlo se do zaključka da je više nego udvostručena verovatnoća da su klimatske promene razlog za trenutne toplotne talase u Evropi.
Zašto je ovo važno?
Klimatske promene su apstraktna tema s apstraktnim brojkama. Najvažnije merenje za istraživanja je, na primer, porast prosečne temperature na globalnom nivou. Jer, ljudi ne osećaju globalnu prosečnu temperaturu. Oni osećaju dejstvo obilnih kišnih padavina, toplotnih talasa, oluje i suše.
„Vrlo je važno pokazati primere delovanja klimatskih promena“, kaže Rober Votar iz francuske Laboratorije za klimatske i ekološke nauke za DW. Tek kada vidimo kako klimatske promene izgledaju, tek tada se za njih možemo i spremiti.
Nakon toplotnih talasa iz 2003. godine kada je samo u Francuskoj život izgubilo 15.000 ljudi, francuska vlada je donela plan kako bi se zemlja pripremila za buduće periode sa visokim temperaturama i opasnostima koje predstavljaju za zdravlje stanovništva. Ali, stručnjaci strahuju da su ovi planovi zastareli.
„Naša infrastruktura i preventivne zdravstvene mere su bazirane na toplotnim talasima i obilnim kišama, koje smo preživeli. Ali, nama mora postati jasno da klima koju imamo danas nije kakva je bila nekad, a u budućnosti će ipak biti potpuno drugačija“, kaže Votar.
Neki političari su odmah reagovali na ovakvo mišljenje. Poslanici u Velikoj Britaniji, gde se živa u termometru protekle nedelje penjala i preko 30 stepeni, pozvali su vladu da razvije strategiju kako bi se ljudi zaštitili od toplotnih udara, prvenstveno stariji. Strahuju da bi do 2050. broj smrtno stradalih zbog posledica velikih vrućina mogao da se utrostruči.
Hoće li u budućnosti biti ekstremnije?
Naučnici su i ovde usaglašeni - da. „Toplotni talasi kao ovaj će biti sve češći i češći“, kaže Endrju King, naučnik sa Univerziteta u Melburnu, za DW. „Znamo da će se toplotni talasi i vrela leta, kao ono zloglasno leto iz 2003. u Evropi, vrlo verovatno događati u najvećem broju narednih godina, čak i ako se globalno zagrevanje zadrži ispod dva stepena.“
Pariski sporazum o klimi potpisalo je 197 zemalja sa ciljem da se globalno zagrevanje zadrži na 1,5 do dva stepena. Ali, još uvek nedostaju mere da se ovaj cilj postigne. Trenutno smo iznad dva stepena.
Naučnici upozoravaju da će vreme postati nestabilnije i nepredvidljivije. Suše i poplave bi mogle da se smenjuju. Teško neće biti moguće pripremiti se za klimatske promene, kaže Oto. „Najopasnije kada je reč o klimatskim promenama je to što nismo navikli da se prilagođavamo promenama i to će biti teško učiniti.“