Ubica je došao iz Moskve
7. oktobar 2020.
Petak je, 23. avgust 2019. U berlinskom parku Klajner Tirgarten, nedaleko od vladine četvrti, usred bela dana s nekoliko hitaca iz poluautomatskog oružja s prigušivačem ubijen je Zelimkan Kangošvili, Gruzijac čečenskog porijekla. Za to ubistvo optužen je Vadim Sokolov, ruski državljanin koji je u Berlin došao kao turista, pod lažnim imenom, preko Pariza i Varšave – iz Moskve.
Prema verziji nemačkih službi koje su rekonstruisale događaj, tog dana se u parku Sokolov na biciklu približio 40-godišnjem Kangošviliju, koji je inače, od kraja 2016. Biop na listi potražilaca azila u Nemačkoj, ali o tom zahtevu još nije bila doneta definitivna odluka. Sokolov je u žrtvu pucao iz neposredne blizine, a kada je ovaj već ležao na zemlji, ispalio mu je još dva hica u glavu. Kangošvili je preminuo na licu mesta.
-pročitajte još: Ko je dovoljno važan da bi bio otrovan?
Ruske vlasti su ga, pre toga, označile kao teroristu. Optužile su ga da se borio na strani pobunjenika u Drugom čečenskom ratu početkom 2000-ih, i da je, kao pripadnik terorističke organizacije „Kavkaski emirat“, obučavao borce te grupe u Gruziji i bio zadužen za njihovo prebacivanje u ratno područje.
Putin: Bio je krvoločni bandit!
Ubica je uhapšen još istog dana, svedoci su videli kako je u reku Špreju bacio periku, oružje i bicikl. Pasoš sa lažnim imenom izdala je ruska Službe za useljenike. Prema navodima međunarodne novinarske istraživačke mreže Bellingcat, Sokolov je bio deo mreže bivših specijalaca ruske tajne službe FSB.
Nemačke vlasti optužuju rusku stranu da ne sarađuje na rasvetljavanju slučaja i ne dostavlja tražene informacije, te su zbog toga već nekoliko nedelja posle ubistva iz zemlje proterale dvojicu ruskih diplomata.
Ruski predsednik Vladimir Putin je potom na jednoj konferenciji za novinare, na kojoj je povodom sastanka na vrhu zbog situacije u Ukrajini učestvovao zajedno s Angelom Merkel, upitan o ubistvu u Berlinu odgovorio provalom besa, nazvavši ubijenog „krvoločnim banditom“ i „ubicom“. Nekoliko dana kasnije su, recipročno, i dvojica nemačkih diplomata proterana iz Moskve.
Nalog iz Moskve?
Više od godinu dana kasnije (9. oktobra) pred berlinskim Krivičnim sudom, uz stroge mere obezbeđenja, počinje proces protiv 55-godišnjeg Sokolova. To bi mogao da bude jedan od najspektakularnijih procesa poslednjih godina u Berlinu, jer na optuženičkoj klupi, uz navodnog ubicu, virtuelno sedi i ruska vlada s predsednikom Vladimirom Putinom na čelu.
Ukoliko se na sudu utvrdi da je ubica nalog za ubistvo dobio iz Kremlja, to bi moglo da ima osetne spoljnopolitičke posledice i dodatno da pogorša ionako već zategnute odnose između Nemačke i Rusije. Kancelarka Angela Merkel već je najavila moguće posledice.
Nemačko državno tužilaštvo polazi od pretpostavke da je „optuženi radio po nalogu državnih službi centralne vlade Ruske federacije“. Razlog je, smatra se u Berlinu, to što je ubijeni bio deklarisani protivnik ruske države, vlade Autonomne republike Čečenije i Ingušetije, te sadašnje proruske vlade u Gruziji. Zbog tog političkog konteksta istragu u slučaju ubistva preuzela je najviša nemačka instanca.
Nakupilo se problema
Ubistvo u Berlinu je po svoj prilici i jedan od razloga zbog čega je Merkel za svoje standarde neuobičajeno ofanzivna u slučaju trovanja ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog bojnim otrovom Novičok. I tu nemačka vlada traži da ruska strana razjasni o čemu se radi, a istovremeno se sve intenzivnije razmišlja o mogućim sankcijama Evropske unije protiv Rusije. Odluka o tome mogla bi da bude doneta već sredinom oktobra, na sastanku na vrhu EU.
Uza sve, tu je i još jedan slučaj kojim se bavi Nemačko državno tužilaštvo. Reč je o do sada najvećem kibernetičkom napadu na nemački parlament Bundestag koji se dogodio 2015. Tada je pogođen bio i kabinet nemačke kancelarke. U međuvremenu su nemački istražitelji podneli krivičnu prijavu protiv jednog ruskog hakera. I tu nemačka vlada još nije odlučila kakve su moguće posledice. Dosta se problema dakle nakupilo u nemačko-ruskim odnosima.
Novac ili ideologija?
Kada je reč o takozvanom „ubistvu u parku“, motivi Sokolova još uvek su nejasni. „Ili mu je bila obećana novčana nagrada, ili je delio političko uverenje svojih nalogodavaca i ubio političkog protivnika kako bi se osvetio za njegovo ranije delovanje protiv Rusije“, navodi se u saopštenju Državnog tužilaštva.
Za Vadimom Sokolovim je u aprilu 2014. bila raspisana poternica i u Rusiji zbog jednog ubistva u Moskvi, ali je ta poternica sredinom 2015. izbrisana.
Za sada je predviđeno da suđenje traje do kraja januara, a iz razloga bezbednosti odvija se u zgradi krivičnog suda u gradskoj četvrti Moabit. Slični procesi tu su se održavali i ranije.
za/jš/mf/dpa