1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Priroda i životna sredina

Uništavanje prirode i novi virusi

16. april 2020.

Novi korona-virus je najaktuelniji primer za to da je ljudski uticaj na područja bogata bio vrstama i staništa divljih životinja povezan sa širenjem infektivnih bolesti.

https://p.dw.com/p/3aymg
Dodo je ptica neletačica koja je živela i izumrla na Mauricijusu
Dodo je ptica neletačica koja je živela i izumrla na MauricijusuFoto: Imago/StockTrek Images/D. Eskridge

Kada se novi korona-virus krajem decembra 2019. godine pojavio u kineskoj metropoli Vuhanu, nije dugo trebalo da se pojave teorije zavere: virus je razvijen u laboratoriji koja se nalazi u blizini, glasila je jedna od teorija. Međutim, konsenzus naučnika kada je reč o toj teoriji glasi: U slučaju virusa SARS-CoV-2 reč je o zoonozi, dakle bolesti koja se prenosi sa životinja na ljude. Virus najverovatnije potiče od šišmiša, koji je onda zarazio nekog sisara, pre nego što je prešao na ljude.

Iako SARS-CoV-2 sasvim sigurno nije nastao u laboratoriji, čovek definitivno igra ulogu u ovoj pandemiji. Intervencije u prirodna staništa, smanjenje biološke raznolikosti i ometanja ekosistema čine mnogo verovatnijim širenje takvih virusa. To potvrđuje sveobuhvatna nova studija naučnika iz Australije i SAD.

Kako se ocenjuje, broj novih infektivnih bolesti je veoma porastao. Od 80-tih godina njihov broj se, na svakih deset godina, više nego utrostručio. Više od dve trećine tih bolesti potiču od životinja. Oko 70 odsto od divljih životinja. Brojne nama poznate zarazne bolesti – ebola, HIV, svinjski i ptičji grip – su zoonoze.

SARS-CoV-2 i bolest COVID-19 koja je njime izazavana, pokazaju da zbog snažno umrežene svetske populacije takve moderne bolesti mogu brzo da prerastu u pandemiju.

Mnogi ljudi su bili šokirani brzinom kojom se COVID-19 proširio u svetu. Pri tome naučnici već odavno upozoravaju na mogućnost izbijanja jedna takve pandemije.

Uništavanjem ekosistema stvorili smo preduslove za prelazak virusa sa životinja na ljudsku populaciju, kaže Joahim Špangenberg, ekolog i zamenik predsednika instituta Sustainable Europe Research. "Mi stvaramo tu situaciju, ne životinje", kaže Špangenberg za DW.

Krčenje šuma i intervencije na staništima

Ljudi prodiru sve dublje u područja u kojima žive divlje životinje, krče šume kako bi uzgajali stoku, idu u lov i pokušavaju da dođu do resursa. Time su sve više izloženi uzročnicima bolesti koji ova mesta – i tela životinja u kojima se nastanjuju – obično nikada ne napuštaju.

"Sve više se približavamo divljim životinjama i to nas dovodi u kontakt sa tim virusima", kaže Jen Sjang, profesor virologije na univerzitetu Health Science Center u Teksasu.

Komarac  u akciji
Komarac u akcijiFoto: picture-alliance/imageBROKER/E. Biggi/FLPA

"Porastom gustoće naseljenosti stanovništva i sve većom intervencijom u prirodna staništa, ne samo od strane ljudi, već i od strane naših domaćih životinja povećavamo rizik infekcije", kaže Dejvid Hejmen, koji na univerzitetu Massey na Novom Zelandu istražuje zarazne bolesti i puteve njihovog prenošenja. Ali uništavanjem ekosistema se ne povećava samo verovatnoća njihovog prenošenja. To utiče i na to koliko virusa postoji u divljini i kako se ponašaju.

U prošlom veku uništena je oko polovina tropskih šuma u kojima živi oko dve trećine svih živih bića na svetu. Taj ozbiljan gubitak životnog prostora ima uticaja na celokupan ekosistem, i na, kako kaže Hejmen, delove koje rado zaboravljamo – infekcije.

Tako su naučnici primetili: Ako nestanu životinje na vrhu lanca ishrane, životinje sa dna lanca, poput pacova i miševa, koji u sebi nose više uzročnika bolesti, u nekim slučajevima imaju tendenciju da zauzmu taj prostor. "Nije reč samo o tome koliko vrsta postoji u ekosistemu", kaže Alis Latin iz organizacije za zaštitu prirode Wildlife Conservation Society. "Takođe nije reč o tome koje vrste su u pitanju", kaže ona. "Svaka vrsta igra drugu ulogu u ekosistemu i ponekad, ako se samo jedna vrsta zameni drugom, to može da ima veliki uticaj na rizik od razvijanja bolesti", kaže Alis Latin za DW.

Divlja svinja
Divlja svinjaFoto: picture-alliance/WILDLIFE/A. Visage

Promena životnog prostora takođe može da natera divlje životinje i njihove patogene da se presele na drugo mesto – i u područja koja naseljavaju ljudi. Latin kao primer navodi virus nipah, koji se pojavio kasnih devedesetih u Maleziji. Tada je krčenje šume dovelo do toga da su veliki ljiljci napustili svoj životni prostor u šumi i nastanili se u stablima manga na svinjskim farmama. Šišmiši često u sebi nose uzročnika bolesti koji njima samima ne nanosi štetu. Ali u ovom slučaju su svojim izmetom i pljuvačkom zarazili svinje, a nakon toga su inficirali i farmere.

Postoje dokazi za to da je uništavanje ekosistema povezano sa povećanim rizikom prenosa novih bolesti. To je razlog zbog kojeg, kako kaže Špangenberg, eksperti govore o važnosi koncepta "One Health": ideji, da je sve međusobno povezano – zdravlje životinja, ekosistem i ljudi. Ako jedno od toga ispadne iz ravnoteže, ispada i drugo.

Pacov (Rattus norvegicus)
Pacov (Rattus norvegicus)Foto: picture-alliance/imageBROKER/A. Cupak

Trgovina sa divljim životinjama

Takozvane „mokre pijace" (wet markets) na kojima se prodaju žive ili upravo zaklane životinje, još jedan su inkubator zaraznih bolesti. Naučnici veruju da se SARS-CoV-2 sa najvećom verovatnoćom pojavio na jednoj takvoj pijaci u kineskom Vuhanu.

Zbijanje bolesnih životinja u kaveze je u mnogo čemu "perfektno okruženje" za širenje novih patogena, kaže Špangenberg. To je i odličan put da se bolest prenese sa jedne vrste na drugu. Zbog toga, kako kažu brojni naučnici, a među njima i Špangenberg, svetu su u najmanju ruku potrebni strogi propisi kojima bi se regulisao rad pijaca na kojima se prodaju žive životinje.

To je ujedno i poruka Elizabete Marume Mrema koja zahteva zabranu postojanja pijaca divljih životinja u celom svetu. Mrema je na čelu Sekretarijata Konvencije za biodiverzitet UN i takođe naglašava da su milioni ljudi, posebno u ekonomski slabim područjima, upućeni na namirnice i prihode koje ostvaruju na takvim tržištima.

Šišmiš
ŠišmišFoto: Imago Images/blickwinkel/AGAMI/T. Doumax

Zbog toga je, kaže Hejmen, teško pronaći rešenje kojim bi se sprečilo širenje bolesti. Eksploatacija životinja je deo toga, kaže on, ali i dodaje: "Siromaštvo, pristup poslu, način na koji se odnosi prema ljudima u takvim područjima, to kako se ljudi odnose prema životnim namirnicama", također doprinose okolnostima koje dovode do efekta prenosa patogena.

Čak ćemo i na ekonomskom nivou biti prisiljeni da nešto promenimo, jer su troškovi izbijanja bolesti i njihov prenos preko divljih životinja znatno veći nego ekonomska korist nastala eksploatacijom prirode, kaže Latin.

"Mi smo deo prirode – deo smo ekosistema u kojem je naše zdravlje povezano sa zdravljem divljnih životinja, zdravlje stoke sa zdravljem prirode", kaže Latin. "Moramo da pronađemo bolji put kako bi sigurnije zajedno živeli ", zaključuje Latin.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android