Vatreni front zaleđenog sukoba

Alep, Palmira, Mosul – gradovi u Siriji i Iraku su ove godine najviše bili pominjani u medijima. Prošle i pretprošle godine je rat u Siriji bio u senci dešavanja u Ukrajini. Sada je obrnuto. Vesti o borbama u Donbasu su gotovo iščezle iz svetskih medija.

Ipak tamo i dalje ljudi ginu gotovo svakodnevno. Dogovor o primirju se redovno krši. Posmatračka misija OEBS sve ima detaljno zabeleženo: samo ove godine 300.000 slučajeva nepoštovanja primirja. Iza tih brojki se krije grozna realnost Donbasa: rat separatista i ukrajinske vojske podržane paravojnim trupama. A između njih civilno stanovništvo osuđeno na humanitarnu pomoć, razrušene kuće, uništena strujna mreža, vodovod i gasovod.

Diplomatski neuspesi

Poboljšanju bi trebalo da doprinesu redovni sastanci kontakt-grupe zadužene za primenu sporazuma iz Minska. Ali nijedan od brojnih poziva za obustavu vatre do sada nije urodio plodom. Najnoviji pokušaj od 24. decembra je poziv na primirje za vreme božićnih praznika.

Pregovora se i na najvišem međunarodnom nivou, posebno u okviru takozvanog Normandijskog formata. Sredinom oktobra u Berlinu, Angela Merkel, Fransoa Oland, Petro Porošenko i Vladimir Putin postigli su dogovor o izradi smernica za primenu sporazuma iz Minska. Do danas od toga nema ništa.

Vlada u Kijevu i dalje se izjašnjava za sporazum iz Minska. Pred generalnom skupštinom UN, u septembru 2016. godine, Porošenko je naglasio: „Ukrajina ostaje privržena političko-diplomatskom rešenju situacije u Donbasu. Mi smo miroljubiva nacija." Za domaću publiku Porošenko bira druge reči: „Kada gledam u oči naših ratnika, kada vidim koliko vešto barataju sa oružjem, onda sam siguran: Ukrajina će svakako pobediti", kazao je 14. oktobra na Dan branilaca Ukrajine.

Prećutne ofanzive

Ukrajina zvanično govori da njene snage ne preduzimaju ofanzive. Ali očigledno je da obe strane pokušavaju da uspostave kontrolu u pojedinim mestima. Situacija je eskalirala 18. decembra. U Svitlodarskoj zoni, severozapadno od grada Debaljceve, vode se žestoke borbe. Za početak sukoba strane se međusobno optužuju. Pet ukrajinskih vojnika je ubijeno.

„U poslednjih pet meseci bilo je velikih vojnih gubitaka", kaže Andrij Lisenko, portparol ukrajinskog ministarstva odbrane. OEBS je samo tog dana evidentirao 2.900 eksplozija, najviše u blizini Debaljcevea i Svitlodarska. Ukrajinska strana je priznala da je preduzela osvajanja. Lisenko je za DW kaže da je vojska napredovala kilometar do kilometar i po. „Zauzeli smo tri uzvišice koja su na veoma dobrom mestu. Sa njih se vidi Gorlovka. Prema sporazumu iz Minska, to je ukrajinska teritorija", rekao je portparol.

Obe strane se uvek iznova približavaju takozvanim kontaktnim linijama, zoni, koja bi prema sporazuma iz Minska zapravo trebalo da bude neutralna. Posmatrači OEBS su to potvrdili. „Na tom području se postavljaju nova uporišta koja idu u pravcu kontakt-linije", izjavio je Aleksander Hug, zamenik šefa posmatračke misije u Ukrajini.

Na taj problem ukazuje i Elmar Brok, predsednik spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta. On za DW navodi da je povlačenjem teškog naoružanja „nastala siva zona u koju vojnici sada ulaze". Obe strane su aktivne, „tako da sa ručnim naoružanjem dolazi do okršaja i borbi u kojima ima sve više mrtvih".

U svakodnevnim izveštajima OEBS može se pročitati da obe strane nastoje da uspostave kontrolu nad novim teritorijama. Recimo u izveštaju od 15. juna 2015. godine stoji da je mesto Kominternove, u blizini Mariopolja pod kontrolom ukrajinske vlade. Onda 16. januara 2016. OEBS zaključuje da je mesto pod kontrolom separatista. Sa druge strane ukrajinska strana je od separatista preuzela kontrolu nad mestom Vodjane.

Nema političke volje

Kraj rata se ne nazire. Ni Rusija, koji podržava separatiste, ne preduzima ništa kako bi se rešio sukob. „Čak bih rekao da je ruska strana sasvim zadovoljna trenutnom situacijom. Ukrajinu može da drži u zavisnom položaju", smatra Štefan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. Stručnjak za Rusiju međutim ni kod ukrajinske strane ne vidi političku volju za primenu sporazuma iz Minska. Porošenko nema interesa da primeni sporazum, ali nema ni političkog kapitala – svaki njegov ustupak izazvao bi negodovanje političkih protivnika, medija i građana.

Isto misli i Vadim Karasjov. Ukrajinski stručnjak kaže da Porošenko ima mnogo domaćih neprijatelja. On ne može da popušta separatistima jer bi mu opozicija zamerila zbog nepatriotskog ponašanja. Kijev nema strategiju. Taktika je čekanje: „Ali sukob ne može da se zaledi. To pokazuju borbe u pojasi Svitlodarska", dodaje Karasjov.

Pogledajte i galeriju fotografija koje je snimio reporter DW na „ničijoj zemlji" između dve vatre: