Vučićeve „vrline koje su postale retkost“
15. maj 2018.
Bodo Hombah, nekadašnji koordinator Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, piše za list Rajniše post: „Putovanje obrazuje – to je dobar moto za posetu srpskog predsednika Vučića Diseldorfu. Što konkretniji postanu novi odnosi, tim bolje za obe strane. Onaj ko stabilizuje Srbiju, stabilizovaće čitav region, a time i Evropu na njenom opasno mekanom krilu.“
- pročitajte još: Vučićeva partijska država uz blagoslov EU
„To što vlada Severne Rajne-Vestfalije širi svoje odnose sa inostranstvom i ozbiljno shvata rad na spoljnoj ekonomiji, ispravno je i važno. To je pokazao premijer Baden-Virtemberga Vinfrid Krečman: prilikom svoje posete imao je 100 preduzimača u pratnji. Oko 400 Nemaca je već aktivno u Srbiji. Trgovinski volumen iznosi 4,4 milijarde evra – a tu ima još dosta prostora. U Srbiji ima veoma dobro obrazovanih mladih ljudi – oni bi rado radili u sopstvenoj zemlji.“
„Ministar privrede Severne Rajne-Vestfalije Andreas Pinkvart, digitalno verziran i oduševljen za inovacije, u elokventnoj srpskoj premijerki Ani Brnabić ima pravu sagovornicu. Ona strastveno gura projekat ’Digital Serbia’. Tehnokratkinja sa međunarodnim obrazovanjem nema u rukama političku moć, ali ima masivnu podršku svog predsednika. On joj omogućava da svoju ekonomsko-političku kompetenciju pretoči u praksu. To je hrabro i uspešno.“
„U četvrtak će Vučić biti na samitu EU u Sofiji. Posle 15 godina, ponovo će biti dogovarano ’trojstvo’ iz Soluna: reforme, održiva podrška i evropska integracija. Predsednik je pokazao gestove i dela koji uspostavljaju poverenje. On se ne usteže da istupi protiv reakcionarnog mejnstrima. To je vrlina koja je postala retkost. To što neguje dobre veze sa Rusima i Kinezima, ne sprečava ga da jasno kaže: ’prioritet Srbije je Evropa’. To nije sprint, već maratonska trka. Potreban je dug dah.“
„Ranija briselska kultura dobrodošlice se ohladila. Srbija plaća cenu za razočaranja koja su prouzrokovali drugi. Hrvatska privreda nije na evropskom nivou. Pravna sigurnost i borba protiv korupcije u Bugarskoj i Rumuniji – takođe nisu. Srbija pokazuje ekonomski napredak, ali bez pravne sigurnosti i suzbijanja korupcije, neće biti trajnog uspeha.“
- pročitajte još: Makedonija prestiže Srbiju?
„U teškim danima izbegličke krize, Vučić je bio pouzdan partner. Prošle godine se sreo sa predsednikom Vladimirom Putinom i predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Možda kao blag nagoveštaj: ’Mogu ja i drukčije’. Kod nas treba da se oseća prihvaćenim i da odleti kući sa konkretnim rezultatima“, piše Bodo Hombah za Rajniše post.
Jevtina radionica Evrope
„Zaustaviti odliv mozgova sa Balkana“ – naslov je članka u kojem švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung piše o projektu Švajcarskog tehničkog univerziteta (ETH) i Hrvatskog nacionalnog fonda sa ciljem da se spreči odseljavanje mladih talenata iz Hrvatske. „Mladi naučnici, iz ekonomskih ili političkih razloga, često ne vide perspektivu u Istočnoj Evropi. Odlaskom onih sa dobrim obrazovanjem posebno su pogođene balkanske države, među njima i Hrvatska koja je članica EU. Dojče vele je 2017. upozoravao na rizike za privredu i mogući kolaps penzionog sistema. Posle dugih priprema, Švajcarski tehnički univerzitet u Lozani je sa Hrvatskim nacionalnim fondom sada počeo projekat koji bi trebalo da zaustavi odliv mozgova. U njemu mnogi hrvatski top-talenti u inostranstvu dobijaju šansu da počnu naučnu karijeru u otadžbini. Direkcija za razvoj i saradnju (Deza) finansira projekat sa četiri miliona švajcarskih franaka, Hrvatska daje oko 600.000 franaka. Novac će za više godina biti dovoljan za plate i infrastrukturu naučnika.“
„Učesnici bi kao fakultetski asistenti trebalo da nezavisno rade na projektima. ’Imaju pet godina da dokažu da imaju izvanredne rezultate istraživan“, kaže Olivije Kitel sa ETH. Švajcarski fakultet podržava hrvatski Nacionalni fond prilikom zapošljavanja ljudi i praćenja njihovog rada, ali i prilikom evaluacije […] Ako se pokažu dobri, učesnici dobijaju mogućnost stalnog zaposlenja“ i moraju da dokažu da je jedan hrvatski univerzitet voljan da ih zaposli, dodaje Kitel.
- pročitajte još: „Deca rastu, a sve to prolazi bez mene“
„Sa projektom je povezano očekivanje da će mladi istraživači pre ili kasnije početi inovativne projekte koji doprinose razvoju zemlje. ETH ima dobro iskustvo sa tim. Drugo je pitanje da li to iskustvo može da se 1:1 prenese i na jednu balkansku državu. Region važi kao jevtina radionica Evrope. Hrvatsko Ministarstvo obrazovanja i nauke ima velika očekivanja; model bi mogao da posluži kao osnov za mnogo veću inicijativu, piše državni sekretar Tome Antičić. Posle pet godina, učesnici će izvući bilans.“
„Radi se o jednom od poslednjih projekata iz prvog kohezionog priloga od 1,3 milijarde franaka. Njime Švajcarska od 2007. potpomaže 13 siromašnijih istočnih država EU. Prošle godine su završeni uglavnom svi projekti, osim za još preostale tri zemlje. U Hrvatskoj, koja je kasnije pristupila EU, Švajcarska do 2024. godine finansira još 12 projekata za 45 miliona“, piše Noje cirher cajtung.
Priredio Saša Bojić