Zašto će kauboj Džim glasati za Trampa

Stubovi pobodeni na svakih nekoliko metara drže zategnutu bodljikavu žicu. Iz daljine su jedva primetni u valovitom pesku, među kaktusima i pustinjskim rastinjem. Treba dobro napregnuti oči pa videti da je žičana ograda tu i tamo popravljana. Odaje je sveži metalni sjaj. Ojačanje ograde ne smeta Džimu Čiltonu da sa svojih 77 godina i trbuščićem prođe ispod ograde. Ne treba mu više od minut da se provuče iz SAD u Meksiko ili obratno. Svoj kaubojski šešir ostavlja na jednom od stubova, ali kolt ostaje za pojasom.

Precizne brojke ne postoje, ali se pretpostavlja da hiljade ljudi svake godine prođu ispod, iznad ili kroz ogradu. Za njima ostaju plastične flaše i drugo smeće. Desi se da Čiltonove krave odlutaju, progutaju smeće i bolno uginu. Desi se da krave kroz rupu u ogradi odu u Meksiko. „U međuvremenu je glavni posao mojih kauboja da popravljaju ogradu."

Stižu šverceri droge

Nema više, priča nam Džim, toliko običnog sveta koji ilegalno ulazi iz Meksika i ide preko njegove zemlje. Zato ima krijumčara droge iz kartela Sinaloa, jedne od najbrutalnijih kriminalnih organizacija sveta. „Za normalne ljude u potrazi za poslom prelazak granice je postao previše opasan", kaže kauboj Džim. Kartel i njih prisiljava da prenose drogu. Džim pokazuje fotografije žbunja po kojem je razbacan ženski veš. „To su trofeji zločinaca nakon što siluju svoje žrtve, nekada danima." Ledeno plave oči se onda stežu, a glas postaje ogorčen: „Nije fer ovo što se dešava na mojoj zemlji, u Americi."

Od 1987. ovaj čovek sa četiri stalno zaposlena kauboja održava svoj ranč na 20.000 hektara. To odgovara veličini 28.000 fudbalskih igrališta i veliki je posed čak i za američke uslove. Od toga 800 hektara pripada njemu i supruzi Sju, ostatak iznajmljuju od države. To je uobičajeno u ovom delu Arizone. Ima krdo od hiljadu krava. Džim je ranije bio investicioni bankar, ima i diplomu političkih nauka, a danas najviše novca zarađuje prodajom teladi.

Čilton je tek navršio pedeset godina kada je odlučio da batali stari život i nastavi porodičnu tradiciju. Goveda se ovde gaje kroz pet generacija. Njegovi preci su 1888. doterali prva krda u Arizonu. Izbor je pao na ovu zemlju 110 kilometara jugoistočno od Taksona jer ona obiluje izvorima vode. „Voda je najvažnija za uzgoj krava", kaže Džim. Tada, pre tri decenije, nije uopšte razmišljao o činjenici da je meksička granica samo 16 kilometara udaljena od ranča, a njegova zemlja naslonjena na samu granicu u dužini od osam kilometara. Danas mu je blizina granice kao sudbina.

„Od početka je bilo Meksikanaca koji su prelazili granicu da bi radili u SAD. To nam nije smetalo. Kada bismo ih sreli, davali bismo im vodu i objašnjavali gde su sve bunari na našoj zemlji", kaže stari kauboj. Letnjih meseci ovde bude i više od 40 stepeni. Džim i supruga Sju uglas ponavljaju: „Nećemo valjda dozvoliti da neko umre na našoj zemlji." Oboje redovno idu u katoličku crkvu, 74-godišnja Sju čak diriguje crkvenom horu. Kod dvadesetak pojilica za goveda napravio je male česme sa kojih mogu da piju i ljudi. Ali to ne znači da je oduševljen situacijom.

„Vašington je od nas digao ruke"

„Tražili smo da se izgradi zid mnogo pre nego što je to rekao Donald Tramp", kaže Čilton. Sve više njegovih suseda odustalo je od svojih rančeva. Ne veruju da će se išta promeniti, da će konačno duž granice biti napravljeni dobri putevi, da će biti aktivirane stražarnice da ne bi trajalo tri ili četiri sata dok snage reda ne dođu kada ih neko pozove ili kada kamere za nadzor snime kolone ljudi sa teškim tovarom i kalašnjikovima u rukama kako idu preko farmerskih poseda. Ne, susedi nisu hteli da čekaju da se nešto promeni. Prodavali su posede u bescenje, najčešće države jer privatna lica nisu bila spremna na rizik.

Zameranje švercerima droge opasno je po život. Dvojica prijatelja su, priča Džim, ubijena kada su prijavili da su pronašli drogu na posedu. On sam je jedno vreme napustio ranč nakon što je naišao na grupu krijumčara i pozvao policiju. „Nisam morao da koristim oružje, ali dobro znam zašto uvek sa sobom nosim barem jedan pištolj."

Krajolik je nepregledan, kanjoni nude zaklon švercerima sa teškim ruksacima u kojima bude po 30 kilograma marihuane, kokaina ili heroina. Uz to je, kaže Džim, kartel svuda uz graničnu ogradu postavio straže koje modernom opremom nadgledaju područje i upozoravaju kolege. Jednom je, priča, slučajno naleteo na jednog od stražara narko-bande. Taj je bežeći ispustio svoj satelitski telefon. „Bio je vredan preko 2.500 dolara. Pa oni su bolje opremljeni nego naši graničari." Ubeđen je da je ostavljen na milost i nemilost brutalnom kartelu Sinaloa. „Osećam se kao da sam na okupiranoj teritoriji."

Decenijama su Čiltonovi bili demokrate. Posle studija je Džim čak radio za demokratskog senatora Karla Hajdena. Ove godine, međutim, njihovi glasovi otići će Donaldu Trampu. „Ne mislimo da je sve što kaže ili radi dobro. Ali bar će se pobrinuti za naše probleme. Vašington Hilari Klinton je od nas davno digao ruke."