Zdravstvo na ivici kolapsa
5. jul 2018.
Florini Veneri, jedanaestogodišnjoj devojčici iz sela Bunešti, u centralnoj Rumuniji, pre sedam godina otkriven je rak kostiju u nozi. Operisana je na vreme, ali njena majka Adrijana Rusu ponovo je zabrinuta. Ćerka je nedavno počela da se žali na bol u nozi.
Florina je poslednju kontrolu imala 2014. godine, a majka kaže da sada nemaju gde da odu na pregled. Lekar opšte prakse u selu koji bi mogao da napiše uput za specijalistu, prestao je da radi još prošlog proleća. Otada nema nikog da ga zameni.
Florinina porodica – njeni roditelje, dva brata i sestra – žive u jednosobnoj kućici u siromašnom delu sela. Ulice tu nisu asfaltirane, a nema ni gasa. Porodica žive od socijalne pomoći i sezonskih poslova. Privatna zdravstvena nega za njih je nedostižna. Da bi stigli do lekara, moraju da putuju do tridesetak kilometara udaljenog Segešvara. Kroz njihov deo sela ne prolazi autobus i oni bi eventualno mogli da iznajme kola. Ali to košta dvadesetak evra – a to je, ne samo za njih već i za mnoge druge njihove komšije, pravo malo bogatstvo.
Bolje opcije u inostranstvu
Rumuniji, kao i u susednoj Bugarskoj, nedostaju lekari i medicinsko osoblje. Na hiljade njih se iselilo i sada radi u inostranstvu, pre svega u Zapadnoj Evropi.
Od 2007. godine, 45.000 medicinara prijavilo se za dobijanje certifikata koji im omogućava rad u inostranstvu. Oko 14.000 lekara i skoro 50.000 medicinskih sestara iz Rumunije napustilo je državni zdravstveni sistem i otišlo da radi na nekom drugom mestu. U potrazi za boljim poslom u Zapadnoj Evropi, Bugarsku svake godine napusti oko 450 lekara i oko hiljadu medicinskih sestara.
Odlaze pre svega zbog bolje plate, ali beže i od disfunkcionalnog zdravstvenog sistema – jer su redovno preopterećeni, a ponekad nemaju ni osnovna medicinska sredstva za lečenje ljudi.
Gergana Georgijeva, 31-godišnja lekarka iz Bugarske, jedna je od njih. Otišla je još 2012. godine, ubrzo nakon što je završila medicinsku školu i odlučila da specijalizaciju za internistu uradi u Nemačkoj.
„U to vreme su diplomirani lekari čekali i po dve godine da bi dobili specijalizaciju“, kaže Georgijeva. U Nemačkoj je, kaže, dobijala 2,500 evra mesečno tokom specijalizacije, a u Bugarskoj bi dobijala samo 200.
Uslovi za mlade lekare otada su se malo poboljšali, ali, iako u Nemačkoj radi prekovremeno, Georgijeva kaže da svoju budućnost ne vidi u Bugarskoj – nezadovoljna je tamošnjom platom, nedostatkom kadra i korupcijom. Ne planira da se vrati.
Nemačka kao uzor
„Medicina je časna profesija i ne bi trebalo da se svodi na nekakav biznis“, kaže Georgijeva za DW. „Sviđa mi se što u Nemačkoj postoje stroga pravila i to što radim sa najsavremenijom opremom. Uslovi u bolnici su odlični.“
Ali iseljavanje lekara kao što je Georgijeva, samo pogoršava situaciju u Bugarskoj i Rumuniji i stvara dodatni pritisak na zdravstvene sisteme koji su ionako već na ivici kolapsa. To je začarani krug.
Adina Lariju, direktorka bolnice u Rupei, rumunskom gradiću sa oko 5,000 stanovnika u čiju nadležnost spadaju i pacijenti iz sela Bunešti, kaže da zaista oseća razliku otkako joj je jedna lekarka opšte prakse otišla. U ordinacijama je gužva mnogo veća nego pre.
Bolnici u Rupei potrebno je više lekara. Larijuova kaže da su upražnjena radna mesta već godinama u oglasima i da, zbog nedostatka kadra, moraju da se oslanjaju na lekare koji su već u penziji ili na osoblje koje je angažovano na pola radnog vremena.
Sala za operacije nije bila u funkciji šest godina zato što nije bilo anesteziologa ili dva hirurga u isto vreme. Sada radi, ali samo petkom i vikendom – anesteziolog je zaposlen na pola radnog vremena.
Emigracija je veliki problem, kaže Lariju. Lekari koji žele da napreduju u karijeri idu ili u velike gradove ili u inostranstvo.
Lekari opšte prakse - vrsta koja nestaje
Lekari opšte prakse su temelj rumunskog zdravstva. Oni pružaju osnovnu medicinsku pomoć i daju upute za specijaliste. Ali oni su vrsta koja nestaje: trenutno ih u Rumuniji ima 11.250, za 25 odsto manje nego pre sedam godina.
U selima vlada ozbiljna kriza. Polovina od 20 miliona stanovnika Rumunije živi u ruralnim krajevima, ali njima usluge pruža samo 38 odsto lekara opšte prakse. Seoske ambulante su u proseku stare i po 50 godina, a u mnogim selima ih i nema.
U susednoj Bugarskoj, nedostatak medicinara takođe je akutan van prestonice.
Ivan Ivanov, koji kao neurolog radi već više od 30 godina, direktor je jedine bolnice u gradu Gornja Orjahovica sa 30,000 stanovnika na severu Bugarske.
„Nije samo do razlike u plati – koja je značajna – nego i do boljih uslova rada, mogućnosti za napredak u karijeri i usavršavanje profesionalnih veština“, ukazuje Ivanov.
Mnogi lekari prinuđeni su da rade po nekoliko poslova kako bi zaradili pristojnu platu i nadoknadili sve veći nedostatak medicinskog osoblja. Svake nedelje Ivanov putuje do tri obližnja gradića kako bi obišao pacijente.
Gde naći zamenu?
Bolnica je ugrožena zbog velikog nedostatka osoblja. Prosečna starost lekara je između 55 i 60 godina, a čak jedna trećina medicinskih sestara ispunila je uslove za penziju. Samo dva lekara su mlađa od 30 godina.
„Na svakom odeljenju nam nedostaje medicinsko osoblje“, kaže Ivanov, „posebno na ključnim odeljenjima, kao što su intenzivna nega, neonatologija i interna medicina.“
Na internoj medicini je, recimo, 60-godišnja šefica odeljenja Jordanka Drumeva, jedna je od troje najmlađih lekara. Njene kolege imaju 64 i 65 godina. „Zabrinuta sam zbog toga da li će naći zamenu ako mene penzionišu“, kaže Drumeva. „Mladi lekari ne žele da rade u bolnicama u malim gradovima.“
Ovaj članak nastao je u okviru programa „Reporteri na terenu“, koji je podržala fondacija „Robert Boš“.