Zeder kao novi kancelar?
8. maj 2020.
Nakon prve faze šoka zbog korona pandemije, koju je obeležilo jedinstvo svih političkih stranaka, poslednjih sedmica, pre svega opozicione stranke FDP i AfD, ponovo su krenule u napad, imajući na meti krizni menadžment nemačke vlade. U tome su učestvovali i mnogi mediji. Tako je mogao da se stekne utisak da je zemlja podeljena.
Ali, izgleda da ti stranački sukobi nisu mnogo uticali na stanovništvo. To pokazuju rezultati aktuelnog istraživanja Dojčlandtrend koje je za javni servis ARD sproveo Institut za ispitivanje javnog mnjenja „Infratest dimap". Dve trećine ispitanika pozitivno ocenjuje krizni menadžment nemačke vlade. U odnosu na ispitivanje od prošlog meseca jedva da se nešto promenilo.
Odlične ocene za Angelu Merkel i CDU
To zadovoljstvo se vidi i po ocenama koje su dobili vodeći političari velike koalicije: demohrišćani iz stranaka CDU/CSU i socijaldemokrate iz stranke SPD. Angela Merkel (CDU) je dobila najveću podršku od jula 2017. godine. Ministar finansija Olaf Šolc (SPD) i ministar zdravlja Jens Špan (CDU) manje više su sačuvali rekordno dobre ocene od prošlog meseca. Rekordno dobro je ocenjen i ministar privrede Peter Altmajer (CDU), kao i ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (CSU).
Od stranaka je najviše profitirala demohrišćanska unija CDU/CSU. U odnosu na prošli mesec ima 5 odsto više podrške – ukupno 39 odsto. Toliku podršku poslednji put je imala u avgustu 2017. godine. SPD, kao i u aprilu, ima 16 odsto podrške ispitanika.
Opoziciji je teže. Zeleni bi na izborima trenutno osvojili 18 odsto glasova (-4), najmanje od oktobra 2018. godine. AfD je, kao i u avgustu 2017. na jednocifrenom broju, 9 odsto (-1). Liberali (FDP) bi, kao i prošlog meseca, sa 5 odsto glasova morali da se bore da pređu cenzus za ulazak u Bundestsag. Samo je stranka Levice sa 8 odsto glasova blago ojačala (+1).
Trenutno je odloženo pitanje ko će biti novi predsednik Hrišćansko demokratske unije (CDU) i mogući naslednik Angele Merkel u kancelarskom uredu. Pre krize, trojica kandidata su ušli u trku: Norbert Retgen, Fridrih Merc i Armin Lašet. Sada se na vrhu pozicionirao četvrti kandidat koji se prethodno nije kandidovao – Markus Zeder. Šef Hrišćansko socijalne unije (CSU) i premijer Bavarske, tokom poslednjih nedelja pandemije je medijski veoma prisutan. Sada svaki drugi ispitanik smatra da bi on bio dobar kandidat za kancelara.
Kada će se o svemu tome odlučivati, još uvek se ne zna. Okupljanje većeg broja ljudi trenutno je zabranjeno u Nemačkoj, pa tako ne mogu da se održavaju ni uobičajeni stranački kongresi.
Strah od pandemije manji
Anketa je sprovedena 4. i 5. maja, dakle, pre nego što je vlada 6. maja najavila prvo ublažavanje mera. Kancelarka Merkel je govorila o trenutno „veoma dobroj situaciji“ kada je reč o borbi protiv pandemije. Izgleda da su građani sličnog mišljenja.
Strah od infekcija, kao i zabrinutost zbog preopterećene medicinske infrastrukture proteklih nedelja su se znatno smanjili. Među ispitanicima je upola manje onih koji se boje da bi oni ili članovi njihove porodice mogli da se zaraze korona-virusom. Umesto ranijih 37 odsto, sada samo još 21 odsto Nemaca strahuje zbog problema sa medicinskim negom.
Brige Nemaca
Zabrinutost međutim postoji zbog ekonomske situacije. Vlada računa sa teškom recesijom. Ekonomski instituti počinju da iznose prve loše podatke vezane za privredu. Zato ne iznenađuje podatak da je još u martu, pre početka krize, dve trećine ispitanika pozitivno ocenilo privrednu situaciju u zemlji. Sada tako misli samo jedna trećina ispitanika, što je najslabiji rezultat u Dojčlandtrendu od finansijske krize 2008/2009. godine.
Zaminljivo je međutim da strah od gubitka radnog mesta ostaje mali. Programi hitne pomoći, propisi o skraćenom radnom vremenu i druge mere izgleda da su smirili građane. Čak se, u odnosu na prothodni mesec, smanjio i broj onih koji su ozbiljno bili zabrinuti da će izgubiti radno mesto, sa 18 na 13 procenata.
Trenutno se razmatraju razne mere za oživljavanje privrede. Nemačka automobilska industrija je iznela predlog o državnim premijama za kupovinu novog automobila. Ali donošenje takve odluke je odloženo. To se poklapa sa trenutnim raspoloženjem. Naime, većina Nemaca (63 odsto) veoma kritički vidi takav plan.
Pored privrednih posledica trenutno se sve više diskutuje i o socijalnim aspektima zaustavljanja privrede. Sve više pažnje se posvećuje situaciji u kojoj su našla deca. Skoro dve trećine Nemaca (63 odsto) je zabrinuto da bi ograničene školske ponude i ponude za čuvanje dece mogle da imaju negativne posledice u njihovom razvoju.
Istraživače javnog mnjenja je zanimalo i koliki je strah od ograničavanja građanskih sloboda zbog mere uvedenih sa ciljem suzbijanja korona-virusa. Pritom je četiri od deset ispitanika izrazilo zabrinutost – što je manje u odnosu na prethodni mesec. A među njima je najviše bilo pristalica stranaka FDP i AfD. Da li će sada, ukidanjem ograničenja, takvih briga biti manje, možda će pokazati rezultati sledećeg Dojčlandtrend istraživanja, u junu.