Švedski sto za političare
21. jul 2017.
Poslednjih desetak godina bilo je burno kada je reč o odlukama pravosudnih institucija u Bosni i Hercegovini koje su izazivale različite reakcije u nacionalnim političkim taborima. Od 2006. godine i apelacije Sulejmana Tihića Ustavnom sudu BiH u vezi sa simbolima RS – koji su nekoliko godina kasnije povučeni, pa do poslednje odluke o referendumu, koja ide „u korist“ Republike Srpske. Grb i himna „Bože pravde“ proglašeni su neustavnim, a RS do danas nije usvojila izgled grba, već je kao prelazno rešenje u upotrebi amblem.
Selektivan pristup
Ta odluka, kao i većina drugih, za političke predstavnike iz RS je neprihvatljiva i to je praktično samo podgrejalo tezu o neodrživosti pravosudnih institucija u BiH, jer ih, kažu u RS, nameću međunarodni predstavnici. Ali ako je čitav sistem neprihvatljiv, ustavno uređenje ili samo deo – poput pravosuđa – kako to da je onda pozdravljena odluka Suda BiH o odbacivanju optužnice za raspisivanje referenduma u RS?
„Selektivan pristup svemu, pa i pravdi, od strane svih političkih aktera u BiH, uključujući i odnos prema odlukama Haškog tribunala, nažalost je pravilo. Ono što po njihovom mišljenju ide njima u prilog, oni će to da poštuju, ili u ovom slučaju tu instituciju. U suprotnom oni će biti i protiv odluke, i protiv institucije. To je samo dokaz da još nemamo vladavinu prava, isti odnos prema odlukama suda koje treba poštovati, bez obzira kome one išla u prilog. I to je taj odnos prema ovoj državi – ne samo kada su u pitanju pravosudne institucije, već i sve druge, kao i svaki segment života. Njih ne interesuju institucije, već samo interes“, kaže predsednik Foruma građana Tuzle Vehid Šehić.
Od kada „sređujemo“ pravosuđe
U celoj priči o odbacivanju sudskih odluka već godinama se održava strukturalni dijalog o reformi pravosuđa BiH. On je usledio upravo nakon još jedne pretnje referendumom i sastanka 2011. godine tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton i predsednika RS Milorada Dodika. To je predstavljeno kao „Dodikova pobeda i sređivanje pravosuđa BiH od strane Ketrin Ešton“.
Juče (20.7.) održana je još jedna runda pregovora o strukturalnom dijalogu, bez bilo kakvih promena, kao uostalom i u dosadašnjim pregovorima. Međutim, iako su pravosudne institucije BiH za RS u ovom obliku neprihvatljive, to ne sprečava političare da pozdrave neku odluku koja ide u njihovu korist. Predsednik RS Milorad Dodik kaže da je takva odluka Tužilaštva BiH jedino ispravno rešenje koje potvrđuje da istrage o referendumu nije trebalo ni da bude.
Slično misli i premijerka Željka Cvijanović: „To nije trebalo da bude predmet pred pravosudnim institucijama jer su svi postupali u skladu sa zaključkom Narodne skupštine RS koja se bavila pitanjem referenduma za šta je nadležna. Te institucije – šta god ja mislila o njima – nisu trebale da se bave tim pitanjem. Ovde je pravosuđe uvučeno u politiku priču i obračune koje postoje u ovoj zemlji.“
Kao „švedski sto“
Da ništa nije čudno u načinu na koji je komentarisana poslednja odluka Suda BiH, a koja se odnosi na referendum, smatra i novinarka „Oslobođenja“ Gordana Katana: „Ovde je isto kao u slučaju Dejtonskog mirovnog sporazuma iz koga svako izvlači za sebe ono što mu najviše odgovara. Isto se postupa i sa odlukama koje su od interesa za jednu stranu, u ovom slučaju RS, pa se tako pozdravlja rad pravosudnih institucija od mnogih političara. U drugim situacijama znamo kakve reakcije odluke tih organa izazivaju.“
Potvrda nepoštovanja pravosudnih institucija BiH jeste i činjenica da je Narodna skupština RS pre dve godine usvojila Deklaraciju o Danu RS kojom se odbacuje odluka Ustavnog suda po apelaciji Bakira Izetbegovića u vezi sa Zakonom o praznicima i proslavom 9. januara, ukoliko Ustavni sud BiH donese takvu odluku – dakle, nekoliko meseci pre objavljivanja odluke Suda BiH.
„Poslednja odluka Suda BiH u vezi s referendumom u RS samo je potvrdila da nije moguće identifikovati karakter krivičnog dela. Taj slučaj pokazuje kakvi bi trebalo da budu sporovi na osnovu ustavom i zakonom i utvrđenim nadležnostima pravosudnih organa i institucija“, kaže profesor na Pravnom fakultetu u Banjaluci Mile Dmičić.
Žalba nastavlja proces
Slučaj referendum ipak nije završen jer Tužilaštvo BiH najavljuje žalbu. Sud je odbio optužnicu kojom su optuženi Siniša Karan, Dragoljub Reljić, Goran Zmijanac i Milan Petković zbog krivičnog dela „neizvršenja odluke Ustavnog suda BiH“ o privremenoj meri kojom se obustavlja primena Odluke o raspisivanju referenduma o 9. januaru kao Danu Republike Srpske. Sud je doneo zaključak da nema elemenata o postojanju osnovane sumnje da su optuženi počinili krivično delo koje im se stavlja na teret.