Gladna deca Grčke
18. decembar 2018.
Podne je. Ali ribarnica u grčkom gradu Maratonu, četrdesetak kilometara severoistočno od Atine, je prazna. „Danas niko nije ni provirio. Ako nisu došli do sada, verovatno niko više i neće da dođe“, rezignirano kaže vlasnica Marija Hasitu. „Verovatno je opet dan za pasulj ili testeninu“.
Marija sedi pored kase i puši. Gajbice sa svežom ribom, uglavnom sardinama, su pune.
Vraća se glad, najveće žrtve – deca
Kriza još uvek izbija na površinu grčkog društva i to u formama koje niko nije nmogao da predvidi. Glad i neuhranjenost samo su neke od tih pojava. Nedavno istraživanje amsterdamskog Transnacionalnog instituta izazvalo je šok širom Grčke. Ono pokazuje da su najveće žrtve finansijske krize, koju je prati i nezaposlenost od 25 procenata, upravo deca. Četrnaest 14 odsto dece koja su odrasla u tom periodu je, kao posledica nedostatka obroka koji sadrže meso ili ribu, pothranjeno. To je dvostruko više nego pre finansijske krize koja je izbila 2008.
„Glad je vidljiva svuda“, kaže penzioner iz Maratona Jorgos Krikis. „Pre neki dan sam video jednog poznanika kako kopa po kanti za đubre pored supermarketa. Tražio je nešto da prehrani porodicu. Ko bi rekao da će on, koji je nekada bio među najuspešnijima u ovom gradu, tako da završi“, kaže Krikos za DW. Priča i da ga je bilo sramota što je video poznanika u takvom položaju, ali kaže i da bi i sam uradio isto kad ne bi imao drugog izbora da prehrani svoju decu.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, jedna četvrtina grčke dece pati od neuhranjenosti. Roditelji bez posla prisiljeni su da potraže pomoć od deda i baka s kakvim-takvim penzijama. Ali i penzije su od 2009. smanjivane 13 puta, tako da često ostaje samo najosnovniji iznos za hranu. Primanja često nisu dovoljna ni za ono najosnovnije.
Dramatične scene u školama
Prema Transnacionalnom institutu, devet odsto dece u Grčkoj nema svakodnevno pristup obroku zasnovanom na belančevinama. Pre krize taj procenat bio je gotovo upola manji. Stručnjaci strahuju da je prava vrednost još viša, jer mnoge roditelje je sramota da priznaju da deci ne mogu da pruže adekvatnu ishranu. „Mnoge žene u mom komšiluku mole me da umesto njih u lokalnoj narodnoj kuhinji za njih pokupim hranu, jer je njih sramota“, kaže Stamatina Lepula iz Maratona. „Grci su ponosni ljudi koji već godinama kriju svoju patnju.“ Ali sada je, dodaje ta vlasnica prodavnice, glad na mnogim mestima sasvim očigledna. A tragovi poboljšanja se ne naziru.
Glad među decom već odavno nije tajna, nakon što su mediji pisali o slučajevima sve češćih izostanaka iz škola zbog gladi. Učitelji pričaju o učenicima koji se mesecima hrane samo pirinčem i starim hlebom. Neka deca su kopala po kantama za đubre u školama, druga su od svojih vršnjaka tražila da im daju ostatke od užine.
Zaduženi učenici
Janis Rakopulos, koji snabdeva školske kantine, kaže da su trgovci hranom po školama zasuti otvorenim računima mladih, gladnih Grka koji jedu na dug. „Ali nemoguće je odbiti dete koje svaki dan izmišlja nova opravdanja zašto ne može da plati obrok“, kaže Rakopulos.
Grčka pravoslavna crkva, zajedno sa drugim humanitarnim organizacijama, svakodnevno podeli više od 60.000 obroka. Politika štednje ostavila je dubok trag na narod. Mnogi su, nakon što su potrošili svoje finansijske zalihe, bili prisiljeni da svoju decu daju na staranje državi.
Tužba protiv odgovornih u EU?
Olivije de Šuter, bivši specijalni izvestilac UN-organizacije „Pravo na hranu“ i član Odbora UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava, smatra da se Evropska unija može pozvati na odgovornost zbog povrede prava Grka na hranu. „To ide na račun EU, ali glavni problem je definisati one koji su odgovorni za mere štednje i izvesti ih pred sud“, kaže De Šuter. On ukazuje i na to da neki Grci već razmatraju podizanje tužbe protiv nekih ključnih institucija EU zbog nanošenja ekstremne štete.
Ali malo je verovatno da će do tužbe zaista i doći. Sve grčke vlade od početka krize pristajale su na strogi program štednje u zamenu za pozajmice koje su obezbeđivale preživljavanje države. Pa čak i ako do konkretne tužbe ne dođe, pozivi na odgovornost Evropske unije za ono što se događa u Grčkoj, mogli bi da postanu sve glasniji. I to ne samo u Grčkoj, već u čitavoj Uniji.