Hitan samit u Briselu zbog balkanske drame

„S obzirom na dramatičnu situaciju u kojoj se nalaze izbeglice na 'Balkanskoj ruti', na inicijativu kancelarke Merkel u nedelju (25.10.) biće održan vanredni samit“, piše Berliner cajtung. „Evropska komisija pozvala je lidere Nemačke, Austrije, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Mađarske, Rumunija i Slovenije, kao i Srbije i Makedonije. Na sastanku će biti i Antonio Gutereš, visoki komesar UN za izbeglice i predstavnici institucija EU za azil Easo, i za zaštitu granica Fronteks.

Nedostatak komunikacije između pogođenih država prethodnih nedelja više puta dovodio je do haosa na neuralgičnim tačkama izbegličke rute. Portparol nemačke vlade Zajbert je rekao da svaka nacionalna mera uvek ima uticaj i na susedne zemlje, pa bi one trebalo da razgovaraju jedne sa drugima. Jedna od tema sastanka u nedelju jeste i efikasnija kontrola spoljnih granica Evropske unije. 'Za to je takođe potrebna bolja koordinacija između NATO partnera Grčke i Turske', rekao je Zajbert.

Samo preko hrvatske granice u protekla dva dana više od 13.000 izbeglica ušlo je u Sloveniju. Hrvatska je ljude koji dolaze preko Srbije vozovima i autobusima direktno transportovala do slovenačke granice. Međutim, Slovenija hoće da dnevno primi samo 2.500 ljudi u tranzitu za Austriju. S obzirom na masovni dolazak izbeglica, parlament Slovenije odlučio je da na granicu pošalje vojsku, čiji je mandat za sada ograničen na tri meseca. Među izbeglicama na granici je rasla nervoza. Lokalni mediji izveštavaju da su izbeglice u kampu Brežice zapalile šatore, kako bi sprečile da budu primorane da tamo ostanu.

Rusi lecima pozivaju Sirijce da napuste Alepo

Novi talasi izbeglica trenutno su očigledno rezultat ruskih vazdušnih napada i kopnene invazije sirijskog režima“, ocenjuje Berliner cajtung. „Hiljade ljudi su iz regiona Alepo krenule ka Turskoj, piše juče turski list Huriet. Izraelske novine Harec izveštavaju da su ruski helikopteri u regionu Alepo bacali letke u kojima se upozorava na predstojeće vojne operacije i narod poziva da napusti to područje.

U Nemačkoj se intenzivno diskutuje o bržoj deportaciji osoba kojima je odbijen zahtev za azil. U kabinetu vlade je juče bilo govora o tome da se drugačije reguliše duldung, pravo na boravak onih kojima je odbijen zahtev za azil. A Tiringija i Šlezvig-Holštajn, koje su prošle godine paušalno prekinule deportaciju tokom zime, ove godine to neće činiti.

Uprkos napetoj situaciji, ogromna većina Nemaca i dalje je za to da se prime izbeglice iz ratne zone, ali da se ostali brzo i dosledno deportuju, pokazuju ankete. Ipak, više od polovina Nemaca „veoma je zabrinuto“ zbog razvoja izbegličke krize i želi da se broj pridošlica ograniči. U avgustu je zabrinuto bilo 40 odsto stanovništva, podseća Berliner cajtung.

Balkanu: ćebad, kreveti, šatori i 450 specijalaca

„Šatori gore, deca plaču, granična policija u Hrvatskoj grubo reaguje: izbeglička kriza na balkanskoj ruti se zaoštrava! Alarm u Briselu“, piše Bild i navodi da je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, pozivajući odabrane šefove država i vlada na vanredni samit, napisao: 'Evropa se suočava sa najvećom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata. Cilj sastanka je da se dogovorimo o hitnim merama.'

Situacija preti da izmakne kontroli i zato je najvažnija tačka dnevnog reda – zajednička koordinacija! Želja je da se postignu zajednički stavovi svih pogođenih zemalja, u skladu sa Evropskom komisijom. U ovom trenutku, svaka država radi šta hoće. Iznad svega, trebalo bi da se spreči da pojedine zemlje unilateralnim merama, kao što je zatvaranje granica, stvaraju probleme drugim zemljama EU.

Konkretno je planirano:

- Uvođenje privremenih kontigenata i limita za izbeglice

- Fiksna kvota za potražioce azila

- Zajednički standardi EU prilikom registracije i deportacije

- Osnivanje centara za registraciju „Hot spots“

- Izgradnja izbegličkih kampova u Turskoj uz pomoć UN

Biće reči i o konkretnoj pomoći za pogođene zemlje Balkana (kreveti, ćebad, šatori itd). Planirano je i slanje 450 specijalaca u okviru „Timova za hitne intervencije na granici EU“ (Rapid Border Intervention Team).

Faktički vanredno stanje u Sloveniji

Pod naslovom Naša granica, Tagescajtung piše da je parlament u Sloveniji doneo odluku da se na južnu granicu pošalju vojnici i time faktički proglasio vanredno stanje. Velikom većinom donesena je odluka da vojska preuzme zadatke policije i graničara. Odluka stupa na snagu za nedelju dana.

Naravno da je situacija na hrvatsko-slovenačkoj granici dramatična. Više od 20.000 izbeglica je u poslednja tri dana preko Hrvatske ušlo u zemlju sa dva miliona stanovnika. Otprilike polovina je još u Sloveniji. Iako se slovenački političari žale na neaktivnost Evropske unije i lošu saradnju Hrvatske, odgovornost za hitno donošenje zakona o vanrednom stanju snosi samo Ljubljani.

Uostalom, zakon će stupiti na snagu tek za nedelji dana. Možda Slovenija koristi ovaj predah kako bi se eliminisale najgore greške procesa. Ne samo da je mandat vojske nejasno definisan, takođe je nejasan i lanac komandovanja između policije i vojske. U ovoj situaciji je zadatak EU da pronađe koordinirano, humano i solidarno rešenje za probleme koji proizilaze iz velikog egzodusa. Spora reakcija će samo povećati pritisak u tranzitnim zemljama i povećati verovatnoću ovakvih po malo paničnih reakcija kao što je slovenačka, piše Tagescajtung.