Nemačku čeka Jamajka koalicija
24. septembar 2017.
22:34
Završavamo današnji blog uz najvažnije informacije:
- Dramatični gubici demohrićana i socijaldemokrata, Alternativa za Nemačku treća snaga u Bundestagu (detaljni rezultati u interaktivnoj grafici ispod)
- SPD ide u opoziciju, jedina realna opcija ostaje Jamajka koalicija: CDU/CSU, FDP i Zeleni. Svi načelno spremni za saradnju, ali će pregovori biti rovovski.
Ispod možete videti kako je protekao izborni dan i saznati sve i svašta o izborima za Bundestag
Laku noć iz Bona!
20:41
Zeleni i Liberali su signalizirali spremnost da učestvuju u Vladi sa demohrišćanima, mada su lideri tih stranaka rekli da to nikako nije gotova stvar. Takozvana Jamajka koalicija do sada nije isprobana na saveznom nivou i ne nailazi na ljubav u biračkom telu. Tako je odobrava samo 23 odsto birača. Među biračima CDU je taj procenat 31, biračima FDP 42, a kod birača Zelenih 38 odsto. Ko će koliku žabu morati da proguta odgovara novinar DW Nemanja Rujević.
19:58
Jeste dobila packu, ali ipak bez velike drame ostaje kancelarka. Posle Šredera, Štajnmajera i Štajnbrika, šefica CDU Angela Merkel ubedljivo je pobedila i Martina Šulca. Građani su glasali za šareniji parlament, ali ipak za stabilnost. No kancelarka će morati da im pruži više od toga. Pročitajte portret iz pera kolege Folkera Vagenera.
19:30
Za loš rezultat demohrišćana čija kandidatkinja angela Merkel ostaje kancelarka najviše je odgovoran pad u Bavarskoj. Tamo je Hrišćansko-socijalna unija – sestrinska stranka Hrišćansko-demokratske unije – uzela samo 38,5 odsto dok je na prošlim izborima imala 49,3 odsto u Bavarskoj, jedinoj pokrajini u kojoj nastupa na izborima. Šef CSU Horst Zehofer za mršav rezultat krivi „otvoreno desno krilo“ preko kojeg je konzervativcima glasače otela Alternativa za Nemačku (AfD).
A u njihovom taboru se naveliko slavi. Košefica stranke Frauke Petri je na Tviteru napisala: „Nemoguće se obistinilo. Nemačka doživljava politički zemljotres bez presedana. Idemo na posao!“
19:18
Nadala se „malo boljem“ rezultatu, priznaje eufemistično Angela Merkel u prvom obraćanju pristalicama u centrali CDU. Ipak: „Mimo nas ne može biti stvorena parlamentarna većina“, rekla je ona uz aplauze. „Ne smemo da zaboravimo, iza nas je vanredno izazovan mandat Bundestaga. Njena stranka će, dodala je, „prvenstveno dobrom politikom“ uraditi sve da povrati birače koji su glasali za Alternativu za Nemačku.
Njen glavni protivkandidat Martin Šulc je najavio da će SPD posle istorijski lošeg rezultata ostati u opoziciji. „Posle naše stožerne pokrajine Severne-Rajne Vestfalije izgubili smo i savezne izbore“, rekao je. Najavio je da će ostati na čelu partije iako će kroz nekoliko meseci na partijskom kongresu biti novi izbori na kojima će tražiti podršku partijskih delegata.
18:09
Nemački mediji prenose informacije iz SPD-a da će ta stranka posle najgoreg rezultata u istoriji navodno ostati u opoziciji. To bi ostavilo samo mogućnost Jamajka koalicije demohrišćana, Liberala i Zelenih, kakva još nije postojala na saveznom nivou. Angela Merkel ostaje kancelarka, ali veoma oslabljena ovim neočekivano slabim rezultatom.
18:00
Izlazne ankete agencije Infratest pokazuju krah velikih partija. U Bundestag ulazi šest lista, a matematički i politički ostaju moguće samo dve koalicije: ili nastavak Velike koalicije CDU/CSU i SPD, ili Jamajka koalicija (CDU/CSU, FDP, Zeleni). Evo projekcija:
Demohrišćani (CDU/CSU) 32,5
Socijaldemokrate (SPD) 20,0
Alternativa za Nemačku (AfD) 13,5
Liberali (FDP) 10,5
Zeleni 9,5
Levica 9
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
Na drugoj strani možete pogledati kako je protekao izborni dan
17:48
Vreme je da polako zaboravimo prognoze jer u 18:05 ćemo već imati veoma precizne izlazne ankete koje su uglavnom u dlaku iste kao i zvanični rezultati koji će stići kasnije. Na DW prvi rezultati, analize, portret pobednika, komentari...
17:26
Prema poslednjim anketama očekuje se da će demohrišćani (CDU/CSU) Angele Merkel osvojiti oko 36 odsto glasova. Gubitnici će verovatno biti Socijaldemokrate (SPD) Martina Šulca sa oko 22 procenta. Po prvi put će u Bundestag ući desničarsko-populistička Alternativa za Nemačku (AfD), a u parlamentu će verovatno još biti i Liberali (FDP), Levica i Zeleni.
16:15
Zbog nešto manje izlaznosti (do 14:00 - 41,1%), neke partije postaju nervozne, prenose nemački mediji. Postoji mogućnost da desno-populistička Alternativa za Nemačku (AfD) možda osvoji veći broj glasova nego što se očekivalo. Inače, gradić Pazevalk na krajnjem severoistoku zemlje je jedan od bastiona AfD-a. Verovatno zato što to mesto nije videlo mnogo benefita od ujedinjenja Nemačke, naprotiv: broj stanovnika drastično se smanjio, nezaposlenost je dvostruko viša od saveznog proseka. Kolega Folker Viting nam je odatle doneo reportažu: Zaboravljeni gradić – bastion desničara
15:43
Izlaznost ipak manja nego 2013. Do 14:00 na izborima u Nemačkoj glasalo 41,1% birača (2013. – 41,4%)
15:10
U Srbiji je dobro poznata kampanja „od vrata do vrata“ koja se vodi po sumnjivim spiskovima i sa još sumnjivijim ponudama biračima. U Nemačkoj nema protužbi na kupovinu glasova, ali i ovde se ide „pešice“. Ovi izbori doneli su jednu novinu – stranke koriste aplikaciju za pametne telefone kako bi lakše doprele do birača.
14:15
Oko 15:30 trebalo bi da budu objavljeni zbirni podaci o izlaznosti na parlamentarnim izborima u Nemačkoj. Prema regionalnim podacima o izlaznosti do podneva, izlaznost je uočljivo veća nego na izborima 2013. godine. Tada je ukupna izlaznost bila 71,5 procenata.
14:08
Da li će sledeća nemačka Vlada promeniti svoj odnos prema Srbiji i proširenju EU i zašto ne? Kratka analiza našeg novinara Nemanje Rujevića.
13:25
Uoči izbora za DW su o njima pisala neka dobro poznata imena:
- Janis Varufakis, bivši grčki ministar finansija, smatra da je Nemačka, uljuljkana u lažnu sigurnost
- Vivijane Reding, bivša komesarka EU, smatra da Nemačkoj mora da osnaži Evropu
- Gi Verhofštat, šef liberala u Evropskom parlamentu, podseća Nemačku na njene obaveze
- Ana Brnabić, premijerka Srbije, ukazuje da je za mnoge u Srbiji Nemačka primer idealne države
- Viktor Jerofejev, ruski pisac, nada se pobedi ljudi koji umeju da rade, ali i da žive
13:03
Najmanje 598, a verovatno nekoliko desetina više poslanika ulazi u Bundestag. To je ulazak ili ostanak na prilično dobro plaćenom poslu. Koliko tačno zarađuju nemački poslanici i da li baš moraju da „raduckaju sa strane“?
12:30
Novi, tek punoletni birači, ne mogu da se sete vremena pre Merkelove. U trci za svoj četvrti mandat ona jednostavno koristi oprobani recept – biračima poručuje „znamo se“. Kolega Folker Vagener uveren je da nas čeka Merkel IV. Pročitajte gde su koreni njene nesmanjene popularnosti.
11:59
Urednik redakcije DW na srpskom jeziku Dragoslav Dedović ne otkriva za koga će glasati, ali se priseća svih svojih izbora – počevši od onih u Bosni 1990. „Znam da je iracionalno i svakako smešno, ali ja se od bosanskih izbora 1990. u svakoj kabini osećam kao Mujo u japanskom klozetu. Ne bih da mene optuže za zemljotres.“ Pročitajte celu kolumnu ovde.
11:18
Već u 18:05 ćemo znati kakve koalicije dopušta matematika. Na stolu su tri opcije koje u kratkom videu objašnjava Nemanja Rujević:
10:41
Berlinci osim na izborima glasaju i na referendumu o aerodromu Tegel. Njegovo zatvaranje je odavno planirano kada se konačno otvori novi aerodrom BER, ali veliki broj građana traži da Tegel ostane otvoren. On je maltene u centru grada, a uz to je i simbol vazdušnog mosta kojim je posle rata snabdevan Zapadni Berlin. S druge strane, oko 300.000 koji žive uz aerodrom pate od nesnosne buke, a pitanje je da li ima ekonomske računice da paralelno funkcionišu dva aerodroma. Više pročitajte u analizi kolege Džefersona Čejsa.
10:10
Pred izbore je Angela Merkel pristala na samo jedan duel sa protivkandidatom Martinom Šulcom, ali je, prema opštoj oceni, to na kraju više ličilo na duet nego na duel. Šulc je bio veoma pomirljiv i tako propustio šansu da smanji prednost Merkelove. Oboje su uoči izbora govorili za DW. Merkelova je, upitana za činjenicu da će svaki deseti birač glasati za AfD, rekla da politika mora više da se bavi nezadovoljnim građanima, ali da ne sme biti mesta za mržnju u Nemačkoj. Šulc je optužio Merkelovu da samo upravlja postojećim, bez vizija za budućnost.
09:34
Pretpostavlja se da će izlaznost biti nešto viša nego pre četiri godine i da bi mogla da iznosi 75 odsto. To je za nemačke uslove veoma slabo. Istraživači su tokom godina pronašli vezu između socijalnog statusa i udaljavanja od politike i izbornog procesa. U gradskim četvrtima gde glasa manje od polovine ljudi je nezaposlenost pet puta viša nego u onima gde glasa veliki broj ljudi. Nebirači su ubedljivo najsiromašniji. Politikolozi ukazuju na opasno vrzino kolo: socijalno ugroženi ne glasaju, onda se niko za njih i ne zalaže, a to ih samo još udaljava od demokratije. Analizu možete pročitati ovde.
9:12
Osim šest „etabliranih“ stranaka koje gotovo izvesno ulaze u Bundestag, na glasačkom listiću je još 36 malo poznatih i bizarnih. Tu su Marksističko-lenjinistička partija Nemačke, Feministička stranka „Žene“, Partija za promenu, vegetarijance i vegane ili recimo Stranka hrišćana odanih Bibliji. Svašta može da se kaže za politiku u Nemačkoj, ali teško može da se kaže da nema izbora. Jedan od izbora je i satirična partija „Partija“:
8:35
Gotovo je izvesno da će u Bundestagu biti šest grupacija – među njima i desničarska Alternativa za Nemačku koja prema anketama ima podršku 10-12 odsto građana. U poslednjim analizama nemačke štampe se navodi da taj dobar rezultat populisti mogu da zahvale između ostalog činjenici što su ih ostale partije tretirale kao posebno zlo, te su im povećavali vidljivost i kod dela birača ojačale sumnju da se čitav „establišment“ urotio protiv AfD. Tako kolumnistkinja levičarskog Tagescajtunga Betina Gaus piše:
„Da oni nisu vodili kampanju pretežno upravo oko tema koje forsira AfD – tek pred kraj kampanje se to promenilo – onda ni desničari ne bi dogurali dovde. Socijalni problemi, obrazovanje, energetska i vojna politika, budućnost EU: sve to i mnoge druge teme bile su poslednje rupe na svirali. Umesto toga pričalo se o izbeglicama, unutrašnjoj bezbednosti, terorizmu, kriminalu. Vazda neka drama. AfD je usmeravao čitavu političku klasu.“
8:00
Oko 61,5 miliona nemačkih građana sa pravom glasa danas bira novi saziv Bundestaga i time odlučuje ko će voditi zemlju u naredne četiri godine. Biračka mesta otvorena su od 8 do 18 sati, mada je veliki broj građana glasao pismom. Na prošlim izborima 2013. tako je unapred glasao svaki četvrti birač, a ovaj put bi taj procenat mogao da bude i veći.
Svaki birač ima dva glasa – prvim se glasa za direktnog kandidata u izbornoj jedinici, a drugim za stranačku listu. Tako polovina od 598 mesta u Bundestagu (299) odlazi ljudima izabranim imenom i prezimenom s tim da na kraju u parlamentu odnos snaga mora biti onakav kako je odlučeno drugim glasom.
Redovno se dešava da stranke osvoje više direktnih mandata nego što odgovara njihovom procentu i u tom slučaju se broj mesta u Bundestagu povećava. U prošlom sazivu je tako bilo 630 poslanika, a ovaj put će ih verovatno biti i više.
Već pet minuta po zatvaranju biračkih mesta ćemo na osnovu po pravilu preciznih izlaznih anketa imati rezultate. Poslednja istraživanja javnog mnjenja predviđaju ubedljivu pobedu demohrišćana Angele Merkel premda je upravo to opcija koja će izgubiti najviše glasova u odnosu na prošle izbore kada je osvojila 41,5 odsto.
Kao najizvesniji se pominje nastavak takozvane Velike koalicije demohrišćana i socijaldemokrata njenog glavnog rivala Martina Šulca, mada mnogi upozoravaju da bi taj potez dalje srozao SPD. Druga opcija bi bila takozvana koalicija Jamajka koju bi činile stranke u boji zastave te zemlje: crni (demohrišćani), žuti (Liberali) i Zeleni, ali je malo verovatno da će ovi poslednji – takođe suočeni sa slabim rezultatom – pristati na niz kompromisa kako bi učestvovali u vlasti. Treća opcija je najizvesnija ukoliko je matematika dopusti – saradnja samo demohrišćana i Liberala (FDP).
U sva tri slučaja bi kancelarka bila ponovo Angela Merkel koja bi time došla do četvrtog mandata i izjednačila se po tome sa svojim političkim ocem Helmutom Kolom.
Prema istraživačkoj grupi „Izbori" je nedelju dana pre izbora oko 40 odsto birača bilo neopredeljeno. To je razlog što sve partije ogromne svote novca ulažu u kampanju u poslednja tri dana.
Budite danas uz DW na ovom blogu, Fejsbuku (dw.srpski) i Tviteru (@DW_Srpski). Najbrže i najkompetentnije informacije, analize, javljanja reportera…