Zvanične laži
Društvena šteta je ogromna jer država živi od poverenja njenih građana. Ako građani izgube poverenje u sopstvenu državu, to vodi u rasulo čitavog državnog aparata. A kuda vodi put nakon toga, može se naslutiti već iz gomile komentara prepunih mržnje na društvenim mrežama, paušalnih napada protiv svih stranaca, izbeglica i muslimana.
Šef policijske uprave Kelna, dakle državni službenik odgovoran za bezbednost u četvrtom po veličini gradu u Nemačkoj, danima je sistematski lagao – ne samo javnost, već čak i gradonačelnicu tog grada sa kojom bi u stvari trebalo da ima naročito poverljiv odnos. To je skandal sasvim novih dimenzija. To pojašnjava zašto je šef policije Volfgang Albers poslat u prevremenu penziju i javno distanciranje gradonačelnice Kelna Henrijete Reker od dosadašnjeg prvog policajca grada.
Svakog dana sve strašniji detalji
Još od početka prošle nedelje svakog dana otkrivali su se novi, zastrašujući detalji o događajima u novogodišnjoj noći u Kelnu. U utorak su šef policijske uprave i gradonačelnica još zajedno držali konferenciju za novinare sa koje je poručeno: na žalost, ne zna se ništa o počiniocima i njihovom poreklu, te noći nikoga nije bilo moguće privesti, eventualne druge žrtve mole se da se jave policiji – koja je, uzgred, sjajno obavila svoj zadatak i bila je prisutna sa dovoljnim brojem službenika, rekao je šef policije grada.
Zbog tih izjava na Albersa su po društvenim mrežama osuli drvlje i kamenje, a oštre kritike stigle su čak i od nemačkog ministra unutrašnjih poslova iz Berlina. „Pukao je film“ i policajcima koji su te noći bili na dužnosti pa su novinarima poslali i svoje zvanične izveštaje o patrolama i gomilu drugih detalja o događanjima te noći.
Vidi, vidi šta se tako otkrilo: oko stotinak ljudi je te noći kontrolisano ili čak privedeno. Ogromna većina tih ljudi imala je sirijske pasoše ili dokumenta potražilaca azila iz te zemlje. Samo njih nekoliko u Nemačkoj je duže od tri meseca, navodi se u izveštajima koje su potpisali policajci.
Baš to je gradonačelnica, uz pomoć šefa policije, u utorak oštro demantovala. Tada je rečeno da „nema osnova za takve sumnje“. Ali svi koji su imali pristup u policijska dokumenta već tada su znali da je sve to teška laž.
Suprotno od dobrog i kad su namere dobre
Zašto je državni službenik toliko očigledno lagao? Pa on je školovani pravnik sa primernom karijerom i socijaldemokrata? Zato što ne sme da postoji ono čega ne sme da bude? Zato što postoji strah da će se time dati argumenti svima onima koji još od prošlog leta odbijaju neograničeni prihvat izbeglica i čak – u mnogo slučajeva – to prate s neprikrivenom mržnjom? Zato što se ne želi da se generalno okrive sve izbeglice jer se većina njih ponaša korektno?
Sve su to časne namere, ali put ka paklu popločan je dobrim namerama. Laž nikad nije rešenje jer je šteta kud i kamo veća kad se ta laž otkrije. Nemačkoj nisu potrebne laži, već iskrena rasprava o razmerama zadataka koji pred njom stoje – jer je društvo na ispitu izdržljivosti čija veličina do sada nije bila poznata čak i bez događaja iz novogodišnje noći.
Iskreno bi na primer bilo za početak priznati činjenicu da u Nemačkoj danas živi mnogo mladih muškaraca koji dolaze iz kultura u kojima se žene doživljavaju kao kurve ako su negde same kasno uveče. Ili ako plešu. Ili piju alkohol. Ili ne vežu kosu i nose tesnu odeću. I priznati da će rad na tome biti daleko potrebniji za integraciju tih muškaraca u društvo nego kursevi nemačkog jezika ili deljenje teksta nemačkog Ustava na arapskom jeziku.